Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је правни власник дупло продатог стана

(Срђан Печеничић)

Проблем с правним власништвом над становима у читавој једној згради у Миријеву настао је због непознавања права и због неучешћа свих странака у парничном поступку. Почећу од изворно моје нове дефиниције права, која гласи: „Право је производ примене норме који има непосредну материјалну правноснажност”.

Суд који је решавао по тужбама првобитних купаца једноставно није могао а да у парничном поступку не утврди потпуну материјалну истину. То превасходно подразумева да је морао да упореди правно стање зграде која је била у изградњи и кад су први пут од стране првог инвеститора продати станови са стањем које је наступило у моменту издавања употребне дозволе потпуно новом инвеститору. Ти станови нису могли правоваљано прећи на првобитне купце док та зграда не добије и употребну дозволу и свог првог власника у виду првог инвеститора. Власници станова који су исте купили у „другој тури” јесу заправо правно легални власници и поред сада постојеће судске пресуде која има елементе ништавости јер није имала у виду право чињенично и правно стање чак ни у моменту пресуђења. Купци из другог круга једино могу бити правни власници у земљишним књигама јер је њихова куповина заснована на подацима из употребне дозволе коју је издејствовао нови (други) инвеститор, који је „купио ту инвестицију” и правно довршио градњу стамбене зграде.

Првобитни купци нису у моменту куповине имали правно ваљан предмет куповине (стан), који у том моменту није имао правно ваљане папире (употребну дозволу). Њима је продата нека будућа ствар која је настала, али из труда другог инвеститора, који је вршио продају правно подобних станова за промет. Суд је утврђивао само садржину уговора која није имала своју подлогу у стварности (нису постојали укњижени станови). Та куповина станова у изградњи добила је сасвим други правни ток, који је одвео у правни смер легалног стицања станова од инвеститора који је прибавио употребну дозволу.

У новом судском поступку веома лако ће се утврдити право правно стање у погледу предмета уговора и способности некога да буде правно ваљан уговарач. Сву штету коју је нанео првобитни продавац и инвеститор у намери мора да сноси он лично – уколико има средства. Уколико нема средстава, онда је то кривица уговарача који су олако дали новац на име купопродајне цене за предмет који није настао на онај начин како пише у њиховим уговорима. Извршили су погрешан избор инвеститора. Настао је сасвим други предмет, који је постао својина другог инвеститора и који је на правно ваљан начин извршио продају станова кад су били снабдевени употребном дозволом. Да није тако, онда нови инвеститор није могао без валидних података из јавне књиге да изврши продају тих станова. Стан може и мора продати само власник стана.

Смисао овог дописа јесте у томе да укаже свим потенцијалним купцима станова да добро провере од кога купују и шта купују јер се могу ни криви ни дужни наћи у ситуацији да буду оштећени. Зато је садашње извршење судских пресуда које су само формално правноснажне јер нису засноване на чињеницама у погледу предмета продаје (стана) који је био „фаличан” у моменту закључења тога првобитног уговора о продаји станова.

Конкуренција права у погледу права на непокретностима (становима) увек се оцењује тако што је јаче право онога ко је купио стан с употребном дозволом од инвеститора који је исту добио и коначно постао правни власник стана. Претходне куповине од инвеститора који никад нису добили и употребну дозволу за зграду и станове који су били предмет продаје јесу добрано ризичне куповине и без обзира на тренутне пресуде које су извршне, оне морају „пасти” у новом парничном поступку по тужбама купаца који су на потпуно легалан начин купили станове од лица које је имало све папире у моменту куповине тих станова.

Претходне куповине су ништаве јер никада нису потврђене валидним папирима које никада није ни стекао првобитни инвеститор. Због свега тога у овом случају ће морати да дође до заснивања поседа на становима оним купцима који су купили тачно одређену ствар са свим неопходним исправама подобним за упис. На потезу су правни заступници и суд.

Симо С. Стокић,
дипл. правник

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Julka
Po ovom tekstu može se zaključiti, da je svaka kupovina stana u izgradnji rizična, jer ne postoji upotrebna dozvola zgrade tj stana.
Борис М. Бања Лука
Све је то мачка у џаку, јер је на Балкану могуће да објекат „никне", не зна се чији је, нелегалан, ал се с њим прометује а и држава наплаћује порез. Циркус.
Dule Astro
I šta ćemo sada? Hoće li odgovarati neko? Hoće li krivac svu imovinu da prepiše na nekog drugog i proglasi bankrot i sutra nastavi da vara ljude preko firme otvorene na svastiku?
nikola andric
Stvarno pravo kao deo imovinskog prava ne postoji u Srbiji. Postoji samo u uzbencima pravnih fakulteta ali ''onako'' kako je prepisano iz framcuskog gradjanskog zakonika. Stvarno pravo ''regulise'' svojinu na pokretnim i nepokrtnim stvarima. Time se svojina razlikuje od IMOVINE posto imovina dodatno racuna POTRAZIVNJA (obligaciono pravo) u IMOVINU. Potrazivanja su izmedju LICA (fizickih i pravnih) pa se ne mogu oduzeti. Duznik nema veze sa 3cim licima. Zbog toga se ne zna sta je cije u Srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.