Детронизација долара

Рат санкцијама које су наметнуте Русији од стране Запада због рата у Украјини само ће убрзати даље слабљење америчког долара и омогућити рађање новог светског монетарног поретка, али то не значи и потпуни раскид са садашњим глобалним финансијским системом.

Америка се неће тако лако одрећи долара, велике полуге своје моћи. Иако је извесно да крај ере долара постепено долази, као и америчке хегемоније и униполарног света какав је до сада био познат, САД ће се свим снагама борити да то спрече.

Руски највиши званичници оцењују да досадашњи светски финансијски систем неће опстати, наводећи да су се „превише искомпромитовали његови бивши гаранти, стубови бретонвудског монетарног система и да наступа ера регионалних валута јер поверење у резервне валуте бледи, те напуштање долара и евра више не изгледа као фантазија”. Запад уз помоћ финансијских механизама пребацује на остатак света сопствене грешке у макроекономији.

Прво упозорење стигло је из ММФ-а, из ког је поручено да финансијске санкције без преседана уведене Русији прете да „постепено умање доминацију америчког долара у светској трговини и доведу до фрагментирања међународног монетарног система”. Указала је на ово Гита Гопинат, први заменик генералног директора ММФ-а, оцењујући да би свеобухватне мере које су западне земље увеле Русији, могле да подстакну појаву малих валутних блокова заснованих на трговини између засебних група земаља. Долар би остао главна глобална валута чак и у том амбијенту, али је фрагментација на микронивоу сасвим могућа. Доминација долара, по њеном мишљењу, вероватно неће бити доведена у питање у средњем року, напоменувши да је удео америчког долара у међународним резервама опао са 70 на 60 одсто у последње две деценије.

Земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и ЈАР), које обухватају преко 40 одсто светског становништва, стварају око 25 одсто глобалног БДП-а и покривају четвртину земаљске територије, биће једна од окосница новог светског поретка који се формира. У време геополитичких подела на англосаксонски блок и све друге блокове, постојање БРИКС-а као економско-политичког савеза представља институционалну алтернативу западном систему. БРИКС је 2014. формирао нову Развојну банку (с почетним капиталом од 100 милијарди америчких долара), која је пандан Светској банци и контингент девизних резерви као пандан ММФ-у.

Амерички Голдман сакс је групацију БРИКС-а идентификовао као економију у успону, која би до 2050. могла да надмаши Групу седам најбогатијих земаља света, а данас представља значајну глобалну противтежу деценијама доминантном англосаксонском блоку.

Руски председник Путин недавно је изјавио да се курс ка даљој „дедоларизацији” светске економије више не може игнорисати и да се „разрађује питање стварања међународне резервне валуте на бази корпе валута земаља БРИКС-а”. Нека нова међународна валута биће створена на основу корпе валута свих пет земаља учесница: бразилског реала, руске рубље, индијске рупије, кинеског јуана и јужноафричког ранда. Међутим, нема детаља о томе како ће и ко тачно вршити њено емитовање и накнадну регулацију, што је и главна тешкоћа у стварању праве алтернативе долару, као средству међународног плаћања.

Све што се сада дешава у вези с рубљизацијом и новим начином плаћања руских енергената, за сада, не може поткопати долар у некој значајнијој мери. Америчка валута је и даље доминантно платежно средство у свету и у тренутним околностима крах долара није реална опција. На пример, иако је Кина у том делу света истиснула САД, она још користи амерички долар у међународној трговини. Чак и кад Русија и Кина тргују, робу плаћају у америчкој валути. У кинеским јуанима се обавља само два одсто светске трговине, а у рубљама три пута мање. Кина у хартијама од вредности држи 3.000 милијарди америчког дуга, па када држи америчке обвезнице, њој је у интересу да Америка буде „здрава” и то уредно отплати. Реалност је да јуан у овој фази није довољно јак у светским финансијама да би био одржива алтернатива долару. Кина с највећим девизним резервама у свету од 3.200 милијарди долара (58 одсто у америчкој валути) нема другог избора осим да има велика средства у доларима.

Амерички долар, иако није везан за злато после слома бретонвудског монетарног поретка 1971, већ је осам деценија најважнија и најтргованија валута на свету. Долар учествује са 40–45 одсто укупне вредности свих финансијских трансакција, а прати га евро са уделом од 16 одсто. Према подацима ММФ-а, долар чини 63 одсто укупних светских девизних резерви, које износе 12.000 милијарди долара, евро 20 одсто, а све остале валуте, укључујући и кинески јуан, заједно чине 17 одсто резерви. Обим светске трговине у америчкој валути је 6.600 милијарди, а око 60 одсто светског дуга је у доларима. Поред највеће заступљености у девизним резервама, долар и евро доминирају и у свифт плаћањима (77 одсто у 2021).

Све ово би се можда могло променити, како најављују неки експерти, уколико би Кина одлучила да сруши долар. То је једна могућа претња јер Кина постаје водећи економски див и највећи „непријатељ” САД. Ако Пекинг прихвати план Москве, па се томе прикључе још неке велике земље, онда би евентуално рушење долара могло да постане реално, пошто Русија то не може. Значи, све се своди на то каква ће се економска и финансијска политика водити у Пекингу, што је и вероватно највећа геополитичка игра у будућности. Ипак, изгледа да би тешко могло доћи до неког драматичног пада вредности долара, због одлуке Русије да уведе рубљу као платежно средство у трговини енергентима.

Дугорочно гледано, стварање мултиполарног света и крах неолибералне економске доктрине и распад западњачке материјалистичке цивилизације је неминовност. Неолиберална економија заснована на бескрајном штампању новца без покрића долази до свог краја и нема одговор на актуелна дешавања у свету. Рецимо, 1981. амерички буџет износио је 600 милијарди долара, а јавни дуг САД 900 милијарди, што је било подношљиво. Међутим, на крају 2021. амерички буџет износио је 3.600 милијарди долара, а јавни дуг огромних 29.000 милијарди долара. Почетком ове године достигао је нови рекордан ниво од преко 30.000 милијарди долара, што је око 130 одсто БДП-а.

Долар се користи широм света, па је то и начин финансирања америчког дефицита. Када би у овом тренутку престала потреба за доларом, САД би се суочиле с вишком долара на тржишту без покрића и то би могло да уруши њену економију.

На светској позорници је процес постепеног слабљења Америке, највеће светске силе, детронизација долара и стварање новог мултиполарног уместо униполарног света, с растућом улогом БРИКС-а, а колико ће то трајати – показаће време.

Долар ће моћи и даље још извесно време да задржи статус глобалне резервне валуте, што даје додатну политичку моћ Америци јер је толико распрострањен у светској трговини и повезан с ценом берзанских роба да ће бити потребно доста времена како би се скинуо с трона, па је рано говорити да долар силази са светске сцене.

Економиста, научни саветник