Лекарима скуп упис у Комору

Око 25.000 лекара у Србији мораће до краја октобра да се упише у регистар Лекарске коморе Србије, јер од 1. јануара наредне године без лиценце ове институције неће моћи да се баве овом професијом. Ово правило важи и за лекаре у приватној пракси који се жале на неравноправни третман и високе цене уписнине и месечне чланарине. Приватници истичу да њима нико није објаснио шта они добијају учлањивањем у Комору, као и да ли ће имати "право гласа" у односу на бројчано много заступљеније колеге из државних болница и домова здравља.

Др Александра Шарановић, власник ординације "Етерна", каже да приватници немају избора, јер је већ раније договорено да нико од лекара неће моћи да ради уколико нема лиценцу.

– Нико од нас није добио образложење на који ће начин прикупљена средства бити расподељена и утрошена. Она сигурно неће бити намењена за приватнике, јер ће увек неко гледати да већи интерес има, рецимо, КЦС него приватна ординација која дневно прими 15 пацијената. Није спорно само издвајање новчане суме за упис у ову институцију. Комора би требало да буде независна, а не под окриљем Министарства здравља. У Комори би требало да ми једни друге контролишемо, а не неко са врха то да ради. Уколико се међу собом познајемо, имамо одговорност и поштење и све је ствар етике – сматра др Шарановић.

Др Драшко Карађиновић, из Новог Сада, каже да је израчунато да лекари за добијање лиценце и чланарину морају да издвоје око 14.000 динара или 175 евра. Уколико у Србији има око 25.000 лекара, то значи да ће Комора имати око десет милиона евра годишње.

– Нико не може да схвати где те паре одлазе. Не желим да се свађам са представницима ове институције, али мислим да је требало издвајати мање новца за ову сврху, а да се део новца издваја за осигурање од лекарске грешке – каже Карађиновић.

Др Татјана Радосављевић, директор Лекарске коморе Србије, каже да 6.000 динара кошта уписнина за све лекаре, било да раде у приватној или државној пракси. Она је објаснила да се тај новац даје само једном и то приликом уписа, као и да ће посебним финансијским пројектом бити одређено где ће се новац трошити у наредне две године. План је да се прикупљени новац користи за Фонд солидарности, односно за помоћ болесним колегама, али и у случајевима када Суд части покаже да је лекар невин и да је неопходно да се плате услуге адвоката који ће га бранити на суду.

– Надокнада за лиценцу стаје 2.000 динара и новац прикупљен за ову намену ће бити утрошен у наредних седам година, као и да иде на рачун Лекарске коморе Србије као централе. Када је реч о чланарини, одлучено је да она за лекаре у државној служби износи 0,8 одсто од нето плате, а за приватне лекаре који паушално плаћају порез је око 500 динара за месец дана. Колеге које су власници поликлиника и домова здравља издвајаће 1,6 одсто на месечни извор зараде, док власници који нису лекари неће то плаћати. Наплаћиваће се и чланарина за новембар и децембар ове године – истакла је др Радосављевић и додала да је у ову институцију стигло око 3.000 пријава.

Она је објаснила да Лекарска комора упоредо са издавањем лиценци прави и списак броја приватних ординација у нашој земљи, јер тачан податак о томе нигде не постоји, као и списак државних установа. Радосављевићева сматра да је лиценцирање лекара цивилизацијска тековина и да ће се трудити да равноправан третман имају и приватни и државни лекари.