Река весеља и пива у Гучи

Гуча – И без такмичења, победник Драгачевског сабора трубача у кувању свадбарског купуса јесте Милоје Стевановић (80) из Живице код Гуче. Тај угледни положај унапред је добио, због година, стажа на Сабору, где 35 лета без прекида пуни и празни масне лонце, и благодарећи чињеници да је погрешио само једном, давно.

– Војску сам служио у Београду, тачно три године, у Титовој гарди, па сам остао још два месеца као интендант. Занимало ме све око кувања, од варјаче до књиге, гутао сам књиге из те области и тако остао сељак, али и постао кувар – каже Стевановић за „Политику”, док дежура поред лонаца у дворишту гучке кафане „Код Дача”.

То му је радно место за време сваког сабора, а ону једину грешку начинио је пре тога, на почетку каријере. „Лонци су били заложени на ливади, ветар је разбуктао ватру и купус мало загорео. То нико није осетио осим мене, сви су рекли да је одличан, али сам знао да није.”

Лонац са 100 килограма купуса и меса, вели, потребно је кувати најмање шест сати, али Милојева главна пословна тајна долази пре тога: „Најважније за овај специјалитет је да све буде беспрекорно чисто, и суд, и месо и купус. Овај сам киселио пет дана, додајући му само со и ништа више.”

Мајстор купуса је, може бити, најстарији посленик на 48. сабору трубача у Гучи и задужен је да ради, док је млађима пало у део да се веселе, како и приличи. На камповању у школском дворишту, око свог роштиља начетило се шесторо младих Аранђеловчана, по три девојке и младића, чекајући резултат са ужарене решетке.

– Само ја морам да служим и да се мучим – каже у шали једна од девојака испод Букуље, Јелена Максимовић (20), док ножем припрема пилетину за жар. У своје две деценије она је већ трећи пут у Гучи, па неко мора да мисли и о дебитантима из њене групе.

То су, ето, неке сличице из вреле Гуче, прегрејане мирисом дима, роштиља и неодољивим ритмом трубача. Варошица и скоро сви њени гости – цени се да их је првог дана Сабора, у среду, било око 30.000 – од те врелине бране се углавном пивом. Марка је по вољи, разуме се, али звање главног спонзора овог сабора и право на представљање у Гучи платила је „Апатинска пивара”.

– У Гучу смо допремили, у путу је или спремно за слање, укупно 20 шлепера пива, односно око 250.000 литара – каже Миливоје Вујовић, менаџер секундарне логистике у војвођанској пивари.

Категорији потрошача те намернице, на обострану жалост, не припадају трубачи. Поготово врхунски, јер беже од пића као од великог искушења, чувајући грла и снагу за недељни окршај. Тада ће, на саборишту крај Белице, 16 тренутно водећих оркестара у Србији одлучити ко је најбољи међу њима.

(/slika2)Победници ће, разуме се, дуго памтити овај сабор, а исто важи за један заљубљени пар који се венчао јуче у Гучи. Обоје из Никшића – Мара Дакић (37) и Милорад Вранић (57) – одлучили су да стану на луди камен у престоници трубе где их је, испред Дома културе, уз звуке трубе Драган Игњића из Ужица и Гвоздена Росића из Ртију, венчао гучки матичар Раде Радичевић.

– Ову венчаницу признаће нам и у Црној Гори – рекла нам је млада, додајући да се већ распитала о томе.

Овде ће, у недељу тачно у подне, варошицом да прође свита старе драгачевске свадбе, која по традицији припада најлепшим догађајима саборског програма. Коњи и чезе, девер и јенђе, песма, буклија и весеље обележавају важан дан у животу двоје младенаца, и све то, са бојом старих времена, пројезди Гучом. Они што су се давно узели памте да ни фамилија није била без утицаја на избор брачног друга, док су етнолози описали један истинит догађај из драгачевског села Вучковице, с почетка прошлог века.

Родитељи се беху договорили око свадбе, али, ето, нису стигли да младу и женика саставе ни на гледање. Невеста, тек доведена на весеље, спази непознатог младића поред огњишта где су били постављени лонци, приђе му и упита га: „Је ли, брацо, чаркаџијо, да ли би ми знао рећи ко је овде мој ђувеглија?” Момак обриса нос и масне прсте, избечи се на младу и важно одговори: „То је овај ђида”, показујући на самог себе.

Данас ће у Гучи, од 23 сата певати почасни грађанин варошице и најбољи бели трубач на свету, Бобан Марковић из Владичиног Хана, и његови концерти су увек врхунски догађај сваког сабора. Ма где да се затекне у свету, овог петка мора бити у Гучи, и тако је годинама. Пре њега, на главну саборску сцену изаћи ће десет страних трубачких оркестара и одржати концерт ван конкуренције, признајући да им чини част што свирају у Гучи.

То су француски оркестри „Булс де Фо” из Ремса и „Оркестар од 38 тонова” из Гренобла, „Балкан верхаус” (Тел Авив, Израел), „Кајн форшпил” (Ландсхут, Немачка), „Музикферајн Еберсбах” (Еберсбах, Немачка), „Вуд енд брас бенд” (Гулењув, Пољска), „Махласт” (Беч, Аустрија), „Агушеви” из Струмице у Македонији и словеначки трубачи из Велења и Равна.

Словенци су први пут у Гучи свирали, иначе, још на четвртом Сабору, 1964. године, и тада ван конкуренције. Ансамбл из Трбовља звао се „Весели рудари” и свирком на Сабору требало је да подсети на изгнане Словенце који су 1941. године у овом делу Србије добили уточиште. Али, то су друго време и стара тема.

А нова радарска техника, полицајци у колима цивилних таблица и здрава памет говоре саборашима да је боље ако сами мере количину унетог пива, него да се мерењем бави народна власт. Зато првог дана није било много весељака за воланом, а сви већ добро знају да са једним промилом алкохола у крви нема мрдања. Ако у истим колима не постоји замена за пијаног возача, онда му следи обавезно трежњење и задржавање до 12 сати.

Негде у близини, за не дај боже, дежура и 16 медицинских екипа сабора са 51 човеком и још тридесеторо у стационару. Првог дана обавили су 104 прегледа, од тога само девет на терену и само 18 у току ноћи, па директор Дома здравља у Гучи, др Душко Шулубурић, каже: „Наш циљ је да нас не видите нигде, али да будемо ту ако смо потребни”.

За сваки случај, Сабор и такмичари осигурани су код словеначког „Триглава” и та кућа, ево, уврстила се међу партнере највеће народног скупа у Србији.

Гвозден Оташевић

-----------------------------------------------------------

Мамутска труба за Гучу

(/slika3)Врсни лимар из Горњег Милановца, Радослав Грујовић (на фотографији), направио је трубу дугу два и по метра, а кад би јој исправио кривине, каже, била би дуга пет и по метара.

Представиће је на 48. сабору трубача, у суботу и недељу, кад буде највише посетилаца.

 Биће то сувенир какав Гуча није видела - нада се и додаје:

„Да ли је највећа на свету, не знам, али ако јесте, ваљда ће ме неко потражити да је измери, слика и упише у Гинисову књигу рекорда".

Б. Л. (Фото Б. Ломовић)