Руска имовина замрзнута пред Уставним судом Црне Горе

Подгорица – Да ли је Црна Гора поштовала своје зaконодавство, најпре одредбе Устава, када је донела Одлуку о замрзавању имовине стотинак држављана Русије који су уложили милијарде у некретнине, питање је на које је Предраг Зечевић, уредник и оснивач портала „Бизнис.цг”, затражио одговор од Уставног суда.

Он је Уставном суду Црне Горе, преко адвоката Марка Ивановића, предао Иницијативу за оцену уставности и законитости чланова 18 и 19 Закона о рестриктивним мерама из 2018. године.

Позивајући се на одредбе тог закона, Влада Црне Горе, односно њени органи и институције, замрзла је имовину руским држављанима, а подносиоци иницијативе сматрају да то није у складу са Уставом и законима Црне Горе.

Зечевић је у иницијативи образложио да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мерама нису у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измењене у складу с Протоколом број 11.

Одредбе о замрзавању имовине руским држављанима, према мишљењу подносиоца иницијативе, противне су протоколу уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, Протоколу број 4 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, којим се обезбеђују извесна права и слободе који нису укључени у конвенцију и први протокол уз њу, Протоколу број 7 уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, и нису у складу с црногорским Законом о својинскоправним односима и Законом о експропријацији.

Иницијативом се истиче да су, спорним члановима, флагрантно прекршене одредбе члана 24 и члана 25 (као и члана 58) Устава Црне Горе. Члан 24 Устава Црне Горе гласи: „Зајемчена људска права и слободе могу се ограничити само законом, у обиму који допушта Устав, у мери која је неопходна да би се у отвореном и слободном демократском друштву задовољила сврха због које је ограничење дозвољено. Ограничења се не смеју уводити у друге сврхе осим оних ради којих су прописана.”

Зечевић оцењује да се језичким тумачењем спорне одредбе члана 18 Закона о међународним рестриктивним мерама недвосмислено долази до закључка да је њоме укинуто и ограничено право својине, односно право располагања имовином и новчаним средствима преко обима и мере коју допушта Устав, као и преко сврхе ради које је Уставом дозвољено евентуално ограничење права својине (у јавном интересу уз исплату правичне накнаде).

Посебно наглашава да је чланом 25 Устава Црне Горе, наслова Привремено ограничење права и слобода, битном за ову иницијативу, прописано: „За време проглашеног ратног или ванредног стања може се ограничити остваривање појединих људских права и слобода, у обиму у којем је то неопходно.”

Подсећа се у иницијативи да се ограничење не сме чинити по основу пола, националности, расе, вере, језика, етничког или друштвеног порекла, политичког или другог уверења, имовног стања или било каквог другог својства.

Мере ограничења могу важити најдуже док траје ратно или ванредно стање, пише у иницијативи предатој Уставном суду Црне Горе, од којег се очекује став да ли је уставна одредба, односно одлука Владе Црне Горе о замрзавању имовине руским држављанима у Црној Гори.

За подносиоца иницијативе Предрага Зечевића није спорно да Црна Гора треба да следи политику ЕУ и санкције Русији због догађаја у Украјини, али замрзавање имовине без одлуке суда може нанети држави огромну штету.

Зечевић на крају констатује: „Плашим се да применом појединих чланова Закона о рестриктивним мерама могу државу коштати у виду знатно лошије туристичке сезоне, чега смо сведоци, као и милионским одштетним захтевима.”

Поједине адвокатске канцеларије су нам потврдиле да већ припремају десетак тужби којима траже не само поништење владине одлуке о замрзавању имовине већ и тужбе за надокнаду материјалне штете која је нанета Русима и њиховој имовини. Реч је, како кажу, о захтевима за надокнаду штете који се крећу од пола до милион и више евра.