Вапе за ремонтом

Неколико трзаја, лифт стаје, а онда креће паника jeр изласка из ове покретне кутије нема док не стигну мајстори. Оваква ситуација, судећи по подацима „Градског стамбеног”, дешава се седам до осам хиљада пута годишње – то је број хитних интервенција које њихове екипе обаве када је реч о заглављивању суграђана. Ово јавно предузеће одржава око 6.000 лифтова, а процене су да их је у граду много више, тако да се о томе колико се укупно људи годишње заглављује у нашем граду може само нагађати. Јер, последњи доступни подаци од пре више година говорили су да је у граду око 12.000 лифтова, али с обзиром на експанзију новоградње, сигурно је да је ова бројка много већа. Уз „Градско стамбено” о лифтовима у престоници старају се и „Војна установа за одржавање зграда и станова”, затим неке приватне фирме, а има и оних који су препуштени сами себи и о којима нико и не брине.

Али, да лифтови не би смели да буду нешто што се олако схвата, показао је и случај који се минулог викенда десио на Дорћолу – уобичајено заглављивање се искомпликовало и угрозило један живот. Јер, будући да је лифт (који иначе није у систему одржавања „Градског стамбеног”) остао заглављен између трећег и четвртог спрата, један мушкарац је кроз отворена улазна врата упао у његово окно и у паду са око 10 метара добио тешке телесне повреде.

То је, наравно, опет отворило питање безбедности лифтова у нашем главном граду. Јер, радни век елеватора износи 25 година, али лифтови се у Београду користе и знатно дуже, у „Градском стамбеном” кажу – док год су поуздани и безбедни.

А то се, бар када је реч о овом предузећу, утврђује на редовним месечним сервисима и годишњим прегледима лифтова.

– Месечни сервис подразумева контролу исправности свих лифтовских компоненти, чишћење и подмазивање покретних делова, као и подешавање постројења за неометан рад. Односи се и на редовне поправке – замену неисправних делова, као и превентивно деловање заменом дотрајалих компоненти (вучна ужад, ужетњаче, контакти, контактори, релеји, итд...) – објашњавају из овог предузећа.

За годишњи технички преглед лифтова задужена су независна и за то акредитована тела. То је нешто попут техничког прегледа аутомобила јер лифт који га „прође” добија сертификат да може и даље да се користи, а онај који „падне” искључује се из погона док се недостаци не отклоне.

По закону, власници станова су власници и заједничких просторија зграде, па тако и лифтова. Ремонт и замена могу се тако урадити тек кад они то прихвате. Иако „Градско стамбено” годишње пошаље више стотина оваквих понуда, прихвати се само неколико десетина, и то упркос олакшицама у виду отплате на до 60 месечних рата.

Да би се освежила лифтовска постројења у граду, уведени су и додатни подстицаји.

– Стамбене заједнице могу добити субвенције од својих локалних самоуправа за извођење радова велике вредности на зградама и то у износу од 10 до 90 посто од њихове укупне цене. Конкурсе свака градска општина расписује више пута годишње, а о детаљима пријаве и условима добијања средстава станари се могу распитати у матичним општинама – поручују из „Градског стамбеног”.

Најстарији – подмлађени

Из „Градског стамбеног” кажу да је тешко с прецизношћу рећи где је најстарији лифт у њиховом систему јер постоје они предратни који су „сведоци” и Другог светског рата, али за то не постоји документација – она је током ратних дејстава трајно уништена.

– На готово свим лифтовима извођени су радови одређеног обима... некима су мењане погонске групе које нису видљиве, негде су промењени кабински елементи који су видљиви... Лифт на Теразијама 39 један је од оних који су делимично задржали првобитан изглед, као и онај у Балканској 27, Палмотићевој 25А, али само на одређеним компонентама – истичу из „Градског стамбеног”.