Пропагандни рат преко плаћеника у Украјини

У свакодневним објавама у вези с проценом ситуације у Украјини британска обавештајна служба је ове недеље објавила да Русија ангажује плаћенике приватне војне групе „Вагнер” на линијама фронта. Из Русије до сада нису стигли ни наговештаји потврде да се „вагнеровци” боре у Украјини, а украјинске снаге објавиле су неколико сателитских видео-снимака из борбе, тврдећи да су по начину кретања и обучености у питању руски плаћеници.

У објави на „Твитеру” британско министарство одбране тврди да су губици у руским редовним трупама толики да је званична Москва смањила стандарде регрутације у ову приватну војску и да су почели да запошљавају осуђенике и особе које до сада нису узимане у обзир. Британски званичници су навели да ће ова промена, заједно са ограниченом обуком која се спроводи с регрутима, највероватније утицати на будућу оперативну ефикасност групе и умањити вредност њене подршке редовним руским оружаним снагама.

Британска обавештајна служба закључује да ће чињеница да је „Вагнеров” наводни шеф Јевгениј Пригожин недавно добио високе националне почасти за своја војна достигнућа довести до пораста тензија између руске редовне војске и плаћеника.

Ова вест долази у тренутку када се најављује велика украјинска контраофанзива. У четвртак је шеф британске спољне обавештајне службе МИ-6 Ричард Мурна безбедносном форуму Института „Аспен” у америчкој држави Колорадо рекао да би за неколико недеља могла да уследи контраофанзива оружаних снага Украјине.

„Верујем да ће руске трупе ускоро остати без снаге. У наредним недељама ће Русима бити све теже да одржавају број људства и допремање опреме.” Према речима шефа британске службе, руске трупе ће ускоро морати да направе паузу, што ће оружаним снагама дати прилику да узврате ударац. Он сматра да је Украјина способна да победи у рату с Русијом и да ће на то подсетити Европу.

Велика Британија истрајава у испорукама наоружања Украјини. Министар одбране Бен Волас је објавио како је Лондон одлучио да Кијеву пребаци десетине артиљеријских оруђа и више од 1.600 комада противтенковског оружја. Међутим, у ЕУ је све више држава које не могу и не желе тим темпом да помажу Украјини јер су се њихове резерве наоружања исцрпиле. После Немачке и Холандија је у четвртак најавила ограничење испоруке војне помоћи. Државни секретар у холандском Министарству одбране Кристофер ван дер Мат је рекао да су достигли границу пружања помоћи Кијеву и да су се после последње испоруке 18 самоходних хаубица њихова складишта готово испразнила.

Дан пре њега француски министар оружаних снага Себастијан Лекорну је нагласио да је пошиљка од 18 топова „цезар” знатно смањила залихе војске и да је сада потребно издвојити 85 милиона долара за обнову француске артиљерије. Немачка начелно није сасвим одустала, али је Бундестаг најавио да ће тек од априла идуће године бити у могућности да постепено испоручује 20 тенкова „леопард 2”.

Русија није прогласила ратно стање, него специјалну војну операцију у Украјини, што подразумева да нема опште мобилизације и да се ратује уз употребу ограничених војних ресурса. Позивајући се на британске обавештајне податке, западни медији у последње време извештавају да Русија има озбиљних проблема да одржи делотворну борбену моћ и да проблем постаје све акутнији. Због тога су, наводно, Руси у дилеми да ли да распоређују резерве снага у Донбасу или да се бране од украјинских противнапада у Херсону.

Шеф ЦИА Вилијам Бернс је у Аспену изнео процену да је током рата у Украјини погинуло око 15.000 руских војника, а рањено три пута више. Руски званични подаци говоре о неколико хиљада. Што се тиче губитака Украјине, Бернс оцењује да су они „мањи али значајни”.

Такође, непознато је колико тачно војника ратује с једне и друге стране. Алексеј Арестович, саветник украјинског председника, изнео је податак да руске трупе броје 135.000–150.000 војника, а да су украјинске снаге на нивоу од 700.000. Све је то, међутим, вероватно претерано.

Русија је почетком овог месеца објавила да је руским војницима који се боре у Украјини дато време за одмор и замену, а почетком недеље је министар одбране Сергеј Шојгу током посете Донбасу наредио појачање офанзивних дејстава. Према званичним подацима Министарства одбране, тешко је закључити да ли руске снаге имају довољно војника да замене оне који су на ратишту.

Чеченски лидер Рамзан Кадиров је пре неколико дана објавио да је 800 искусних полицајаца и официра Националне гарде у Чеченији пребачено у нови батаљон како би били спремни за сваки задатак. Они су, према Кадировљевим речима, прошли целу чеченску војну кампању, били у Украјини, а неки и у Сирији. Кадиров тврди да четврти батаљон чине искључиво староседеоци републике и да је формиран како би могао у било које време да оде и и заврши било који задатак. „Не зато што нема особља”, написао је Кадиров на свом телеграм каналу.

Заменик премијера Крима и стални представник полуострва при канцеларији руског председника Георгиј Мурадов ове недеље је такође говорио о хиљадама добровољаца који учествују у специјалној операцији. У руским медијима се могло наћи подсећање и да су Козаци поручили да су снага која остаје на ратишту и да редовно шаљу своје добровољце.

Русија инсистира на откривању учешћа страних плаћеника у рату у Украјини, а двојици британских држављана и једном Мароканцу је већ изречена смртна казна. После пада „Азовстаља” све су учесталије вести о томе да су страни плаћеници на страни Кијева деморалисани и да их је све мање. Сада је западна пропаганда одлучила да употреби исто оруђе, и то у функцији слабљења морала здружених снага у Донбасу.

Тешко је поуздано сазнати да ли руске и украјинске снаге имају проблем с људством, али рат траје већ пет месеци и то не би било необично. Познато је да украјинске снаге мобилишу своје војне обвезнике на све могуће начине. Због непроглашавања ратног стања и мобилизације Русија такође може да има проблеме с обезбеђивањем људства. Поготово после вести с почетка рата да су у Украјину послати регрути, што је и сам Владимир Путин потврдио наредбом да се казне претпостављени који су то дозволили. Све прогнозе указују на то да ће рат у Украјини потрајати. Као и у сваком сукобу, тешко је сазнати шта је права истина, а шта су пропагандне мере којима се ослабљује противник.