Одлазак Бранка Цвејића

Глумац Бранко Цвејић, дугогодишњи члан и бивши директор Југословенског драмског позоришта, преминуо је у родном Београду. Популарни Цвеја, како су га звали пријатељи и колеге,  припадао је  генерацији српских и југословенских позоришних, филмских и телевизијских глумаца која је, крајем шездесетих година прошлог века, освојила, потпуно преузела и радикално изменила изглед овдашњег глумишта.

Бранко Цвејић рођен је у Београду 25. августа 1946. године. Матурирао је у Петој београдској гимназији 1965. и исте године уписао глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Заједно са целом новом генерацијом глумаца на позив Бојана Ступице постаје члан ЈДП-а, у мају 1967. године. У матичној кући одиграо је више од педесет улога од којих су најзначајније: Лорд Грахам („Лепеза леди Виндермир”), Франк („Занат госпође Ворн”), Станковић („Пучина”), Никола („Наход Симеон”), Пера писар („Госпођа министарка”)… Највише је сарађивао са редитељем Дејаном Мијачем, као глумац, а касније и као продуцент бројних представа. Гостовао је и на другим позоришним сценама, поред осталог и у Атељеу 212, као и Звездара театру у чијем оснивању је и сам учествовао.

Допринос Бранка Цвејића сценској уметности кулминирао је у телевизијској серији, као и каснијем филмском наставку, „Грлом у јагоде”, аутора Срђана Карановића. Улога  Банета Бумбара учинила је Цвеју једним од водећих драмских уметника своје генерације и ондашње Југославије. Играо је у више од 40 целовечерњих играних филмова и остварио низ значајних улога у телевизијским серијама, филмовима и драмама.

– Да сам у животу само урадио серију „Грлом у јагоде” било би довољно. Дуго сам био помоћник Јована Ћирилова, добрих десетак година. После тога сам био управник ЈДП-а, играо у много представа, филмова и серија, али од Банета не могу да побегнем и да хоћу, говорио је Бранко Цвејић у једном од интервјуа за „Политику”, а на питање: где је нестао урбани дух Београда промовисан у једној југословенској серији, овако је одговарао:

– Био је то свет рокенрола, фармерки, игранки, свет западне културе која је освајала социјалистичку Југославију. Тај дух није нестао, већ се претворио у нешто друго. Тада је постојала једна телевизија која је имала два канала. Други програм је стартовао с том серијом. У Београду, тада много мањем него сада, знало се шта је Ташмајдан, шта је „Последња шанса”, а шта „Мадера”. Када ме питају да ли сте знали да ће серија имати толики одјек, заиста нисмо имали појма. У рукама смо имали бриљантан сценарио Срђана Карановића који је написао уз помоћ Рајка Грлића. Успех те серије био је у томе што је читава екипа била тачно на оним местима која су им припадала. Да цитирам Богдана Диклића: „Нисам ја правио ту улогу, ја сам живео ту улогу.”

Бранко Цвејић био је директор Југословенског драмског позоришта од 2002. до краја 2011. године. Као помоћник директора ЈДП-а био је ангажован у периоду 1986–1999. и именован за оперативног директора с одговорношћу за послове изградње нове зграде ове театарске куће, 2000. године. Од средине осамдесетих Цвејић је ангажован као драгоцена и кључна особа, први сарадник управника Јована Ћирилова и био идеална спона између трију позорница ЈДП-а и управљачке структуре куће. Уз Јована Ћирилова, Цвејић је кључна особа за континуитет успеха ЈДП-а које је израсло у један од водећих европских театара, што је потврђено и чланством у Европској позоришној конвенцији, а убрзо затим, 2006. године, и позивом за чланство у најзначајнијој позоришној асоцијацији континента: Унији театара Европе коју је, пре више од 30 година основао један од највећих редитеља у историји позоришта, Ђорђо Стрелер. Цвејићев управнички рад карактеришу репертоарски продори, настојање на начелу да је ЈДП кућа у којој раде најбољи уметници у свим областима. Начело отворености у избору сарадника: свих водећих личности региона, баш као и непрестано укључивање млађих и најмлађих уметника, учинило је да ЈДП у управничкој епохи Бранка Цвејића гостује на три континента, у 70-сетак градова света, да вишекратно освоји све могуће домаће и регионалне награде у категоријама најбољих представа, као и појединачних уметничких домета који би тешко били могући без управничког ангажмана.

Бранко Цвејић, ликом и делом, оставља за собом особен и светао траг, а у свом ЈДП-у остаће запамћен као једна од најзначајнијих личности у богатој историји те куће. Иза себе оставио је и признања интернационалног ранга: „Златног ловоровог вијенца” на МЕСС-у у Сарајеву, Награде за позоришно стваралаштво „Град театар” фестивала Град театар Будва (2011), награде фестивала Дани Сарајева (2011) и јединствене награде националног значаја, „Никола–Пеца Петровић” Позоришног маратона у Сомбору (2006). Специјално признање Југословенског драмског позоришта добија 1989. године. На Стеријином позорју, добио је глумачке награде листа „Вечерње новости” за улогу Николе у представи „Наход Симеон”, 1981. и награду листа „Глас омладине” за улогу Петруњеле у „Дунду Мароју”, 1977. године.

Датум, место и време сахране Бранка Цвејића, као и комеморације која ће бити одржана у Југословенском драмском позоришту, биће накнадно саопштени.