У музеју се лакше учи
Ђацима неодољиви школски часови ван класичних учионица у аутентичном амбијенту културног и историјског наслеђа део су традиције и свакодневице у установама и на локалитетима у саставу Музеја града Београда. Диоптријом музејских и просветних радника то се подразумева, али измиче из видокруга јавности. Погрешан је утисак да је образовна делатност и сарадња музеја са школама негде на маргинама, да ђаци не долазе у музеје, да тамо нема за ученике пажљиво осмишљених програма који дословно прате програме наставе и учења. Пракса потврђује супротно. Годишње музејски педагози и кустоси реализују више од 100.000 индивидуалних и групних обилазака, разгледања и представљања блага Музеја града. Међу посетиоцима буду десетине хиљада школске деце – ђака на екскурзији у престоници и њихових вршњака из београдских школа који радо и редовно учествују у образовним радионицама створеним да прошире лекције и продубе знање из већине школских предмета, почевши од српског језика и књижевности, историје, географије, ликовне уметности...
– Основни постулати музејске делатности су заштита, аквизиција, презентација и едукација, а на тим темељима почива и рад Музеја града Београда од оснивања 1903. године. Као комплексна установа имамо и Одељење музејске педагогије и на свеобухватан начин трудимо се да дођемо до сваког појединца, а сарадња с предшколским, школским и универзитетским образовањем је наша дневна пракса. Ми смо одувек проширена учионица свих школа. У претходној години у нашим музејима забележено је укупно 115.395 посета, од тога је само у нашим едукативним радионицама учествовало више од 11.000 деце школског узраста. Убедљиво највише посетилаца бележи Споменички комплекс Стефану Немањи, где је свакодневно милионски проток људи, што пролазника, што намерних посета. Наши водичи су стално на том локалитету, а прошле године су реализовали укупно 80.000 стручно вођених обилазака, међу којима је било и много школских група највише из Војводине – предочава за наш лист Јелена Медаковић, директор Музеја града Београда.
Под кровом ове институције укупно је 20 музеја. Од тога 11 широм отворених врата дочекују редовне посете и готово сви имају по учионицу, и то опремљену модерним училима, интерактивним таблама и таблетима помоћу којих се виртуелним турама путује кроз живот и родне куће знаменитих великана науке и уметности. Конак кнегиње Љубице, Музеј Иве Андрића, Родна кућа војводе Степе Степановића, Музеј Јована Цвијића, Завичајни музеј Жаркова, али и музеји под отвореним небом као што су археолошко налазиште „Бело Брдо” у Винчи и Споменички комплекс Стефану Немањи незаобилазна су одредишта и омиљена места за излет, стицање и надградњу ђачког знања ван школских учионица.
– Наше искуство показује да се у музеју учи лакше. Готово да нема наставника српског језика и књижевности који ђацима београдских школа није одржао час у Музеју Иве Андрића. Ту је 70 одсто ђачких посета. Часови историје се редовно организују у нашој спомен-кући војводе Степе, где су вождовачки ђаци најредовнији гости. Наставници веронауке реализују део своје наставе у Легату икона Секулић. На хиљаде ученика долази у Конак кнегиње Љубице и учествује у програмима упознавање с нематеријалним културним наслеђем. „На кафи код кнегиње Љубице” деца сазнају више о чувеној кнегињи, периоду владавине Обреновића, а девојчице воле и да обуку реплику кнегињине хаљине, да накратко буду мале кнегиње. Школарци радо учествују и у нашем програму „Буди гост на српској слави”. Ту за славским столом и трпезом као гости уче о 78 светаца које славимо, шта је крсна слава, и веома им је занимљиво да путују од славског и ситних колача до знања. Кроз програм „Мираз” сазнају шта је то значи, упознајемо их са рукотворинама, везом, посебним књигама рецепата, наслеђем и традицијом из домена гастрономије, али и уређења куће – дочарава директорка Музеја града Београда.
У овом тренутку, каже, већ пету недељу заредом у Конаку кнегиње Љубице реализују се два едукативна програма Музеја града за школарце у мањим групама. Један је упознање са зидним ликовним техникама и израдом мозаика, а други су радионице археологије у којима ђаци сазнају шта се догађа с материјалом од момента када се ископа до тренутка када постане културно добро у депоу или на музејској изложби. Од око 55.000 посетилаца овог конака годишње, најмање трећина су деца.
– Наша обавеза као установе која баштини више од 150.000 предмета у статусу културног добра, и много више кроз студијске збирке, јесте управо у томе да сав наш материјал буде на располагању образовном систему како би информације из учионице могле на занимљивији и креативнији начин да се науче или допру до ученика у аутентичном амбијенту музеја кроз увид у и интеракцију с оригиналним предметима. Конак, музеји Андрића и Цвијића, археолошко налазиште у Винчи, кућа војводе Степе непрекидно у току године на најбољи начин служе као места за реализацију очигледне наставе. Препорука је просветног врха да школска деца остварују део образовно-васпитног процеса у установама културе и на историјским локалитетима, а да тако и радимо уверио се и министар просвете Бранко Ружић, који нам је неколико пута долазио у посету – појашњава Јелена Медаковић.
Она истиче да су музејски педагози стекли лиценце за рад с децом и да се константно стручно усавршавају. Наводи пример да су кустоси Музеја бањичког логора прошли едукативни семинар Меморијалног центра „Јад Вашем” с намером да се образовни програми за часове историје о геноциду и Холокаусту који се већ реализују у музејској учионици још боље осмисле и прилагоде ђацима.
Спиртина кућа пред отварањем
Завичајни музеј у Земуну, чувена Спиртина кућа, пред отварањем је, најављује за наш лист директорка Музеја града и открива да је и ту један простор опредељен за мултифункционалну учионицу.
– Верујем да ће од наредне школске године управо Спиртина кућа бити најомиљенији простор за часове историје, културе, српског језика, а за ученике уметничких школа место окупљања и озбиљнијег рада и првих истраживачких корака. Она је завршена 1855. године по пројекту Хајнриха фон Ферстла и прави је мали дворац. Све рестаураторске радове смо извели. То ће студентима уметничких факултета и архитектуре, као и ђацима уметничких школа бити омиљено место – очекује Медаковићева.
Клуб љубитеља историје и онлајн
Музејска едукација обухвата изузетно широк спектар активности од предшколског до високог образовања, напомиње Јелена Медаковић.
– Музеј посебно служи као истраживачки центар за студенте и постдипломце, као и све научне раднике. Кроз Еразмус програм примамо и студенте из иностранства, тако да смо недавно испратили грчке студенте који су четири месеца провели на едукацији у Музеју града. Још од 1960. године имамо Клуб љубитеља историје, а откако је стигла пандемија и у дигиталном формату имамо истоимени поткаст. Ту је збирка предавања на различите теме с кустосима и професорима универзитета. Управо за Клуб љубитеља историје спремамо ново предавање о Холокаусту, Старом сајмишту и Бањичком логору. Кроз едукативни програм развили смо и апликацију „Холоград”, помоћу које скенирањем кју-ар кодова можете сазнати више о културном наслеђу на територији престонице. На пример на тематској изложби „Музичко пријатељство – Даворин Јенко и Стеван Стојановић Мокрањац”, која је тренутно у Завичајном музеју Жаркова, очитавањем кју-ар кодова можете да посетите Мокрањчеву родну кућу или да слушате дела ових великих композитора – објашњава директорка Музеја града.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
