Дезинформациони програм ЦИА

Познато је да у рату прво страда истина. Ништа ново, небројено пута поновљено, али подсећам на ту истину зато што права истина страда и у мирнодопским околностима. Истина се вољом моћних избацује из „своје куће” и у тај простор „избацивач” усељава дезинформације. Некадашњи директор ЦИА Вилијам Кејси крајем осамдесетих година прошлог века изјавио је: „Знаћемо да је наш програм дезинформисања завршен када лаж буде једино у шта јавност верује”. Кејси је на томе предано радио, створио огроман тим и дезинформисање претворио у врсту науке. Сурово, али је тако. Медији су део те игре и САД на томе не штеде. Циљ је да се гледаоцима, слушаоцима и читаоцима „утуви” у главу „информација” која је у ствари дезинформација, а пласира се као једина истина.

Амерички антиглобалиста, филозоф, професор, новинар Ноам Чомски недавно је рекао: „Било који диктатор би се дивио једнообразности америчких медија”. Додао је да су амерички медији у „ужасном стању” и да бисте, на пример, могли да чујете мишљење шефа руске дипломатије о актуелном сукобу у Украјини, морали бисте да погледате неки други, неамерички ТВ канал, или да читате новине које не припадају „колективном Западу”.

Грађани Србије, током агресије НАТО-а 1999, први су осетили како се у пракси развија пројекат ЦИА, који је петнаестак година раније најавио тадашњи директор Централне обавештајне агенције Вилијам Кејси. Пажљиво „упаковане” дезинформације стизале су из Вашингтона, Лондона, Берлина и штаба НАТО-а у Бриселу, са земље, из ваздуха, с мора. Глобалне телевизије мреже у САД и на Западу биле су носиоци тог програма. Паралелно су уништавани и преносне мреже и системи радија и телевизије: хтело се да да Србија „оглуви и ослепи”. То је кулминирало бомбардовањем РТС-а и убиством шеснаесторо запослених у овој ТВ кући. Колективни Запад, предвођен Америком, први пут је бомбардовао телевизијску станицу, цивилни објекат, што је кажњиво по међународним конвенцијама. Али ко се на њих осврће кад проради моћ у то време једине суперсиле и светског жандарма.

Присетимо се лажи о возу у Грделичкој клисури који се кретао „пребрзо”, па налетео на пројектиле НАТО-а. И то двапут. Крив је, дакле, воз који се кретао железничким шинама и у којем су били цивили. Бомбе је лансирао немачки пилот. Усмртио десетине цивила, путника у преподневном возу. Та дезинформациона намера ишла је дотле да су пред новинарима убрзали снимак како би доказали да је воз налетео на два разорна пројектила. Ништа није вредело што су ухваћени у лажи и признали је. Ни дан-данас се не зна колико је цивила спржено у Грделичкој клисури.

И рату који се води у Украјини примењује се дезинформациони пројекат ЦИА, али доста „приземно”: забрањује се рад два руска медија. То су та слобода говора, слобода изражавања, демократија којиh су пуна уста ЕУ, САД и колективног Запада. Опет је реаговао Ноам Чомски. Рекао je да стање медија у Америци никад није било горе – прeвазишло je и земље с аутократским режимима. Додао је: „Најбољи начин да се људи контролишу је да се уплаше.” Занимљива је и његова констатација: „Кад би се примењивали нирнбершки закони, тада би сваки амерички председник био обешен.” О каквом „малигном утицају” Русије и руских медија говоре на Западу кад су угушили Спутњик и РТ. Они на тој „демократској” западној територији не могу да се чују, могу само медији западне идеолошке и сваке друге матрице. Прете Србији, захтевају да „угуши” Спутњик и РТ, који, по њиховом мишљењу, загађују информативну сферу, шире дезинформације... А они са Запада су сви обојени у зелено, носе чист кисеоник, доносе опуштање? У Србији може све да се чује и гледа, почев од „чистунаца” Си-Ен-Ена, преко Би-Би-Сија, Дојче велеа, Слободне Европе... Како могу та два руска медија да покрију количину вести које стижу са глобалних и мање глобалних западних телевизијских и радио мрежа?

Кад је реч о истини која прва страда у рату, на примеру Украјине, с резервом примам и украјинске и руске информације. Али, никако не верујем у оно што лансирају британски медији, јер је све у једној функцији и с једним циљем – ширити дезинформације. Зар Лондон нема најбољег спин доктора – Алистера Кембела – чије услуге користе и Вашингтон, Берлин, Брисел? Зато се чувајмо и боримо се да залагање директора ЦИА Вилијама Кејсија о „дезинформационом програму” не буде превлађујуће.

Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац