Ада Међица – острво с благом

Најпознатије престоничке плаже и излетишта, Ада Циганлија и Лидо постале су, за многе Београђане у току протеклих година „тесне”, због чега се неки све чешће одлучују да део слободног времена проведу на неком мирнијем месту, као што је Ада Међица. На овом савском острву смештеном недалеко од новобеоградских блокова, у суседству „београдског мора”, у врелим данима спас од жеге пронађе и до две хиљаде људи.

Уређена плажа налази се на крају ове зелене оазе на води, на чијим је обалама начичкано мноштво малих сплавова и сојеница, окружених шумом, тако да они који први пут овде дођу заборављају да су центар града и његове препуне улице удаљени свега неколико километара. До острва је могуће стићи једино чамцем који стаје у Блоку 44 и креће на сваких пола сата. Цена повратне карте је 50 динара.

– Чим температура ваздуха достигне 30 степени, искористим сваки слободан тренутак да дођем овде, освежим се и одморим у нетакнутој природи. Живим у Блоку 44, и плажа на Ади Међици ми је најближе купалиште, јер ми је потребно 15 до 20 минута да стигнем овде. Вода је веома чиста и безбедна за купање јер је плажа окренута насупротречнојструјикоја вас враћа у плићак, где је увек могуће додирнути дно – објашњава Димитрије Крстић, седамдесеттрогодишњи пензионер који већ годинама највећи део лета проводи на Ади Међици.

Његов пријатељ Горан Вукчевић додаје да је ова зелена оаза насред Саве најлепше место у Београду које се може упоредити са неким познатим приморским одмаралиштем.

Дуж острва на обали окренутој према новобеоградским блоковима, као и на страни која се налази преко пута Аде Циганлије распоређено је око двеста малих сплавова. Поједини власници ових кућица на води, као и 86 сојеница поред обале, проводе овде цело лето, не враћајући се у Београд и по неколико дана.

– На острву нема прикључака за струју и воду, али никада не бих летовао на другом месту. Нас десетак овде проводимо целу сезону, док је на другој страни острва тај број још већи. Овакав мир и оазу у центру двомилионског града, на температури већој од тридесет степени, тешко је срести било где у свету – наглашава Митар Николић, шездесетдвогодишњи пензионер из Београда и, како тврди, власник најстаријег сплава на Ади Међици, направљеног далеке 1939. године.

Он се присећа да је ову кућицу на води, подигао још његов отац на Ади Циганлији и да је она крајем шездесетих година пребачена са „београдског мора” на место, на коме се данас налази. Како каже Николић, у то време је и почело насељавање и уређивање приобаља Аде Међице која је дотле била потпуно ненастањено острво.

(/slika2)– Тада је основана Дирекција Аде Циганлије која је захтевала да јој исплаћујемо новчане надокнаде за места која наши сплавови заузимају. Зато смо и одлучили да пребацимо наше кућице на Међицу и оснујемо Удружење љубитеља Саве и Дунава, чији је први председник био правник Пера Вучетић. Тада су овакви сплавови представљали луксуз и власници су најчешће били адвокати, лекари, судије и други угледни грађани – објашњава Николић.

Он оцењује да је данас Ада Међица све популарнија и међу млађим суграђанима, али се нада да овде никада неће бити гужви, као на „београдском мору” и сличним местима. Николић се жали на поједине власнике глисера и бродића који често пролазе Савом на простору између Међице и Аде Циганлије, иако пловни пут води поред новобеоградске стране и производи буку и таласе који ремете одмор њему и његовим комшијама, при томе оштећујући њихове сплавове.

– То ми више смета од чињенице да нема прикључака за струју и воду, јер је увек могуће пронаћи алтернативу. Ја производим струју уз помоћ соларне енергије, а уградио сам и пумпу са филтером који пречишћава савску воду. Мој сплав има и „клима уређај”, спровео сам прскалицу на кров и тако га „освежавам”, када год ми је врућина – открива Николић, надајући се да док они и његове комшије буду проводили лета на Ади Међици ова природна оаза неће „пасти у руке” модерног и комерцијалног начина живота.