Зашто је нестало Чонопљанско језеро?

Чонопља – Ових дана нестао је још један природни бисер у Војводини. Чонопљанско језеро, на 12 километара од Сомбора, практично је нестало и од некадашње водено-зелене оазе, риба, богатог биљног и животињског света, остао је само предео испуцане земље, а од три метра дубоког језера, свега 30 центиметара воде.

– По налогу инспекције, дошли су из „Вода Војводине” и уклонили део угинуле рибе, али риба је наставила да угиба и све то је тужан призор. Ако у језеру и има још живе рибе, неће издржати при ово мало воде. Са језера се надалеко шири ужасан мирис – каже Миле Божић, члан УСР „Шаран”. Процењује се да је угинуло између две и три тоне рибе.

Чланови Удружења спортских риболоваца „Шаран” годинама већ упозоравају да је Чонопљанско језеро, или како се званично зове Водоакумулација Чонопља, пред еколошком катастрофом и да му прети исушивање. Њихови апели за помоћ учестали су последњих седмица, али без резултата. „Све што смо могли ми смо предузели, позивали све државне органе, али нико није реаговао”, каже Божић.

Језеро у Чонопљи настало је 1984. године преграђивањем канала како би се обезбедило снабдевање водом ЗЗ „Бачка”. Имало је површину од 50 хектара, широко је око 100 метара и са просечном дубином од око три метра. Језером су газдовале „Воде Војводине” а Удружење спортских риболоваца, посадило је околно дрвеће и уредило простор. Порибљавало се редовно, те су овде риболовци пецали капиталне примерке толстолобика, шарана, смуша, амура. Ово је, кажу чланови, било и прво друштво које је прихватило начело „упецај и пусти”.

Миле Божић прича како је осим риболовцима, ово постало и омиљено излетиште околном становништву, а око водене површине настанио се богат живи свет. Од 2017. године приметно је било да током зиме језеро више не може да акумулира довољну количину воде и да пресушују делови. Због тога су пре четири године послали дописе Министарству заштите животне средине, Сектору за заштиту природе и климатске промене, Агенцији за заштиту животне средине, Заводу за заштиту природе Србије, Покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Републичком хидрометеоролошком заводу, ЈПВ „Воде Војводине”, „Војводинашумама”, Туристичкој организацији града Сомбора и градској управи Сомбора, у којем их позивају да изађу на терен и утврде чињенично стање.

Спортски риболовци поставили су питање где одлази та количина воде.

„Оно што се поклапа са овим феноменом јесте немилице бушење бунара за потребе наводњавања великих пољопривредних површина и воћњака и без контроле искоришћавање подземних вода као непроцењивог природног богатства. Када се узме у обзир да се језеро снабдева подземним водама оправдано се сумња да из тог разлога језеро нестаје јер се свакодневно црпи вода са великих дубина које повлаче за собом све околне подземне жиле воде које снабдевају језеро”, стоји у писму на које одговор никада није стигао.

„Имали смо посету једне особе из Министарства рударства, констатовано је да заиста у околини постоји велики број бушених бунара, али извештај о томе није стигао до нас“ каже нам Божић. Риболовци кажу да је за кратко време избушено преко 20 бунара дубине веће од 100 метара.

Крајем прошле године, апели су поновљени, јер је већ тада било јасно да је језеро изгубило две трећине своје површине и да је пред еколошком катастрофом. „Воде Војводине” тада су указале на то да језеро потпуно зависи од природних услова, јер не постоји могућност његовог додатног снабдевања водом, те да ће решење за ово језеро бити изградња Регионалног подсистема „Телечка”. Овај систем омогућиће снабдевање водом северне Бачке, међутим, тај план је тек у фази израде пројектно-техничке документације.

У међувремену, Чонопљанско језеро је нестало, као и његов рибљи фонд. Међу многим пецарошима и излетницима који тугују због овог губитка, јесте и наш прослављени одбојкаш Вања Грбић, а сајт „Соинфо” објавио је део његовог писма у којем се наводи: „Дошли тамо неки, закупили или купили земљу, посадили лешнике и искористили што су нама вода и риба последње по важности. Питам се како би наши стари одреаговали на то какав свет предајемо потомству.” Он је додао и да је у Италији, где је играо, природа светиња и да су драконске казне за њено нарушавање.