Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жене у политичком животу доста постигле

У извештају Светског економског форума Србија је напредовала по приступу жена образовању и здравственим условима, али само је Исланд близу искорењивања неравноправности као и Финска, Норвешка и Шведска
Фото А.Васиљевић

Иако је пала са 19. на 23. место на листи од 146 земаља света по индексу родне равноправности Светског економског форума – Србија је ипак боље рангирана и заузима 21. позицију на основу учешћа жена у политичком животу, као и прошле године. Међутим, по укључености жена у економски живот земље и њиховим економским шансама пала је са 54. на 77. место у свету, показује најновији извештај Светског економског форума из Женеве.

У индексу родне равноправности положај жена рангиран је на основу њиховог учешћа у економском животу, политици, приступа образовању и на основу здравствених околности и животног века. Према та четири критеријума, на основу чињеничних података процењен је јаз који у некој земљи постоји између полова, независно од степена развоја неке државе и реалних могућности које она нуди својом становницима.

Како се наводи у извештају Светског економског форума, Србија је остварила напредак када је у питању приступ жена образовању и по том критеријуму налази се на 37. месту на свету, док је прошле године била 52. на листи. По критеријуму приступа здравственим условима и животном веку наша земља сада се налази на 71. месту у свету, док је прошле године била 89. на листи.

„Најбоље смо рангирани у домену политичке моћи и партиципације жена у влади и парламенту, као и у погледу постигнућа у образовању, где смо напредовали за 15 места у односу на 2021. годину. Остварен је и напредак од 17 позиција у домену здравља, док много више морамо да радимо на стварању једнаких могућности за жене у економији.

Имамо најбољи ранг у поређењу са женама из региона и континуирани напредак који остварујемо само нам је показатељ и подстрек да наставимо са спровођењем закона и политика које ће омогућити једнаке услове за жене и мушкарце у Србији”, коментарише Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност најновији извештај Светског економског форума.

Међутим, иако се у овом тренутку не зна колико ће жена седети у Немањиној 11, извесно је да ће у Народној скупштини број жена бити смањен са 45,8 одсто, колико их је било у претходном сазиву, на 38,4 процента посланица – што значи да није постигнут циљ од 40 одсто учешћа жена. Највеће одступање од односа 60 према 40 имају листе с малим бројем мандата – тако су код листа „Муфтијин аманет”, „Заједно за Војводину” и „Коалиција Албанаца долине” сва места у скупштини припала мушкарцима.

С друге стране, највећи број посланица је код СДА Санџака – иако они имају само двоје посланика, један је женског пола, што значи да у овој странци постоји апсолутна родна равноправност. Следећа листа с највећим процентом посланица јесте листа „Александар Вучић – заједно можемо све”, где је однос полова 60 према 40 у корист мушкараца.

У извештају Светског економског форума такође се упозорава да је пандемија вируса корона у претходне две године напредак у области родне равноправности вратила за целу генерацију уназад, па се процењује да ће човечанству при садашњем темпу за потпуно затварање јаза међу половима бити потребне чак 132 године. Трендови су до 2020. показивали да би јаз између полова могао да буде коначно затворен за око 100 година, а таква очекивања подгревала је чињеница да је током прошле деценије све већи број жена успео да се пробије на водеће положаје у привреди. Међутим, пандемија и њене економске и социјалне последице, као и геополитички конфликти, умногоме су умањили шансе жена и девојака, наводи се у извештају СЕФ-а. Пандемија је имала неравномерне последице на полове и зато што је због затварања школа, вртића и других установа за бригу о деци много више жена него мушкараца остало без посла и примања.

Иако ниједна земља у свету још није успела у потпуности да искорени јаз између полова, првих десет земаља на листи индекса родне равноправности успело је да га затвори више од 80 одсто. Исланд је и даље једина земља на свету која је родну неравноправности искоренила више од 90 одсто, а међу првих пет земаља у свету налазе се још три скандинавске земље – Финска, Норвешка и Шведска, које су биле у врху табеле и прошле године.

На деветом и десетом месту су Ирска и Немачка, али и две земље подсахарске Африке – Руанда и Намибија, као и Никарагва и Нови Зеланд, а са „топ тен” листе ове године су „испале” Литванија и Швајцарска. Посматрано регионално, по степену у којем је успела да затвори јаз међу половима и даље је прва Северна Америка, а потом следи Европа. На зачељу су Блиски исток, северна Африка и јужна Азија.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
А у домаћинству и родитељству?
Лена
У Србији три жене леже на кључним местима : Ана Брнабић - Председница владе Србије, Оливера Зекић - председница РЕМа и Загорка Доловац - Републички јавни тужилац
Олен
Да се не лажемо мислим да ова тема никога не занима у Србији. Друго Исланд и Финска су такође познате по алкохолизму, депресији итд тако да и нису неки узор.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.