Жене у политичком животу доста постигле

Иако је пала са 19. на 23. место на листи од 146 земаља света по индексу родне равноправности Светског економског форума – Србија је ипак боље рангирана и заузима 21. позицију на основу учешћа жена у политичком животу, као и прошле године. Међутим, по укључености жена у економски живот земље и њиховим економским шансама пала је са 54. на 77. место у свету, показује најновији извештај Светског економског форума из Женеве.

У индексу родне равноправности положај жена рангиран је на основу њиховог учешћа у економском животу, политици, приступа образовању и на основу здравствених околности и животног века. Према та четири критеријума, на основу чињеничних података процењен је јаз који у некој земљи постоји између полова, независно од степена развоја неке државе и реалних могућности које она нуди својом становницима.

Како се наводи у извештају Светског економског форума, Србија је остварила напредак када је у питању приступ жена образовању и по том критеријуму налази се на 37. месту на свету, док је прошле године била 52. на листи. По критеријуму приступа здравственим условима и животном веку наша земља сада се налази на 71. месту у свету, док је прошле године била 89. на листи.

„Најбоље смо рангирани у домену политичке моћи и партиципације жена у влади и парламенту, као и у погледу постигнућа у образовању, где смо напредовали за 15 места у односу на 2021. годину. Остварен је и напредак од 17 позиција у домену здравља, док много више морамо да радимо на стварању једнаких могућности за жене у економији.

Имамо најбољи ранг у поређењу са женама из региона и континуирани напредак који остварујемо само нам је показатељ и подстрек да наставимо са спровођењем закона и политика које ће омогућити једнаке услове за жене и мушкарце у Србији”, коментарише Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност најновији извештај Светског економског форума.

Међутим, иако се у овом тренутку не зна колико ће жена седети у Немањиној 11, извесно је да ће у Народној скупштини број жена бити смањен са 45,8 одсто, колико их је било у претходном сазиву, на 38,4 процента посланица – што значи да није постигнут циљ од 40 одсто учешћа жена. Највеће одступање од односа 60 према 40 имају листе с малим бројем мандата – тако су код листа „Муфтијин аманет”, „Заједно за Војводину” и „Коалиција Албанаца долине” сва места у скупштини припала мушкарцима.

С друге стране, највећи број посланица је код СДА Санџака – иако они имају само двоје посланика, један је женског пола, што значи да у овој странци постоји апсолутна родна равноправност. Следећа листа с највећим процентом посланица јесте листа „Александар Вучић – заједно можемо све”, где је однос полова 60 према 40 у корист мушкараца.

У извештају Светског економског форума такође се упозорава да је пандемија вируса корона у претходне две године напредак у области родне равноправности вратила за целу генерацију уназад, па се процењује да ће човечанству при садашњем темпу за потпуно затварање јаза међу половима бити потребне чак 132 године. Трендови су до 2020. показивали да би јаз између полова могао да буде коначно затворен за око 100 година, а таква очекивања подгревала је чињеница да је током прошле деценије све већи број жена успео да се пробије на водеће положаје у привреди. Међутим, пандемија и њене економске и социјалне последице, као и геополитички конфликти, умногоме су умањили шансе жена и девојака, наводи се у извештају СЕФ-а. Пандемија је имала неравномерне последице на полове и зато што је због затварања школа, вртића и других установа за бригу о деци много више жена него мушкараца остало без посла и примања.

Иако ниједна земља у свету још није успела у потпуности да искорени јаз између полова, првих десет земаља на листи индекса родне равноправности успело је да га затвори више од 80 одсто. Исланд је и даље једина земља на свету која је родну неравноправности искоренила више од 90 одсто, а међу првих пет земаља у свету налазе се још три скандинавске земље – Финска, Норвешка и Шведска, које су биле у врху табеле и прошле године.

На деветом и десетом месту су Ирска и Немачка, али и две земље подсахарске Африке – Руанда и Намибија, као и Никарагва и Нови Зеланд, а са „топ тен” листе ове године су „испале” Литванија и Швајцарска. Посматрано регионално, по степену у којем је успела да затвори јаз међу половима и даље је прва Северна Америка, а потом следи Европа. На зачељу су Блиски исток, северна Африка и јужна Азија.