Данас конституисање Скупштине Србије

Конститутивна седница новог сазива Народне скупштине Србије, тринаестог од обнове вишестраначја, заказана је за данас, а први посао је верификација мандата новоизабраних посланика. Потврђивањем најмање две трећине мандата парламент је конституисан, а потом следи избор руководства. За председника парламента Српска напредна странка кандидовала је, на предлог свог лидера Александра Вучића, Владимира Орлића, досадашњег потпредседника Скупштине Србије. Парламент ће имати седам потпредседника у складу с договором представника изборних листа које су се избориле за парламентарни статус.

Како је договорено, за данас је предвиђена верификација мандата и полагање заклетве, а сутра следи избор председника и потпредседника. Док не буде изабран „први међу једнакима”, седници ће председавати најстарији посланик, у овом случају опозиционар Владета Јанковић, а уколико он не буде желео да се прихвати те дужности, као што није желео приликом конституисања Скупштине Београда, онда тај посао преузима, такође опозиционар, Верољуб Стевановић, бивши градоначелник Крагујевца. Ко год да буде председавао, помагаће му најмлађи посланици са четири изборне листе које су освојиле највише посланичких мандата. Функција председника скупштине је део политичког договора странака које имају скупштинску већину, а формално га предлаже 30 посланика. О кандидату за председника се отвара расправа, а у оваквом саставу парламента може се очекивати да ће она потрајати.

После избора председника, који одмах преузима председавање, бирају се потпредседници, именује генерални секретар, па следи избор чланова радних тела и делегација за међународне организације. Досадашњи председник парламента Ивица Дачић одржао је неколико састанака с представницима сви изборних листа које су прешле цензус, а сви су, како су изјављивали, били задовољни конструктивном атмосфером, па и опозиционари којима је обећано да ће добити председавање у пет одбора. Међутим, судећи по ономе што се могло видети после првог круга консултација, лакши је био договор између власти и опозиције, него међу самим опозиционарима, и то о потпредседничким местима.

Увек, у складу с пословником, нови сазив на почетку одлучује колико потпредседника ће имати, а последњих неколико сазива углавном их је било шест. Пословник каже да потпредседника може да предложи најмање 30 посланика. Неписано правило, којег су се у свим претходним сазивима сви држали, без обзира на то ко је имао већину, било је да потпредседничко места, поред странака власти, добијају два највећа опозициона посланичка клуба. Иначе, посланички клубови се формирају одмах после верификације мандата, а они су и ти који имају право да предложе чланове одбора. Уколико би се и овај сазив држао те добре праксе, опозициона потпредседничка места припадају „Уједињенима за Србију”, оном делу окупљеном око Странке слободе и правде, будући да имају 16 посланика, и коалицији НАДА коју чине НДСС и део ПОКС-а с Војиславом Михаиловићем на челу, која ће имати јединствени клуб са 15 посланика.

НАДА је најавила да ће за потпредседника предложити генерала Божидара Делића, који је, у неколико досадашњих скупштинских сазива, као посланик СРС-а већ обављао ту функцију. ССП за то место предлаже свог потпредседника Борка Стефановића, који има посланички стаж, а био је и шеф посланичке групе своје тадашње странке – ДС. Будући да су Демократска странка и Народна странка, које су са ССП-ом биле на листи „Мариника Тепић – Уједињени за Србију”, одлучиле да имају своје посланичке клубове, ДС са десет посланика и НС са 11, најавили су на консултацијама, заједно с посланицима изабраним с листе „Морамо”, да ће они за потпредседника предложити лидера ДС-а Зорана Лутовца, истичући да имају 35 посланика који ће потписати кандидатуру.

И ту је настао проблем, с обзиром на то да је Владимир Орлић (СНС) предложио да парламент има пет потпредседника, од тога два за опозицију и по једно СНС-у, СПС-у и СВМ-у. Судећи по реакцијама, дан после првих консултација, ССП је најава кандидатуре Лутовца изненадила, али су се огласили веома помирљивим тоном да су спремни да подрже опозициони предлог да парламент има шест потпредседника како би и Лутовац добио ту функцију. ССП је подсетио на горепоменуто правило, а на ово коректно саопштење реаговала је потпредседница ДС-а Драгана Ракић како „нису тачне тврдње ССП-а да потпредседнике дају посланички клубови”, што ССП није ни тврдио. Ракићева је рекла да ће „бити занимљиво који ће посланици подржати друге кандидатуре”. Ракићева је рекла и да је „у најмању руку предлог Владимира Орлића да потпредседници буду из ССП-а и НДСС-а чудан и збуњујући”. Ракићева очито није пратила конституисање досадашњих сазива, иначе сигурно не би овако реаговала на саопштење ССП-а, а ни у Орлићевом предлогу не би видела ништа ни чудно, ни занимљиво, јер нема ничега ни чудног, ни занимљивог, само поштовање тридесетогодишње добре праксе.

У складу с добром досадашњом праксом, увек су све посланичке групе, без обзира на то да ли су власт или опозиција, потписивале све потпредседничке кандидатуре и сви су гласали за све кандидате. Једини који је из овог правила „искочио” био је ДЈБ Саше Радуловића, који је одбијао да гласа за друге кандидате, а желео је да други гласају за његовог, е то заиста јесте чудно, а тако су на овај гест гледале све посланичке групе, власти и опозиције, па место потпредседника које је припадало ДЈБ-у до истека мандата није ни попуњено.

Напредњаци су, овај пут, били флексибилнији, па су гледали да проблеме реше договором, а после консултација у суботу Владимир Орлић је рекао да је договорено да парламент има седам потпредседника, тако да и Зоран Лутовац може да рачуна на потпредседничку функцију. Према Орлићевим речима, опозиција је добила и председавање у пет одбора.

Будући да је по Уставу и закону парламент конституисан верификацијом две трећине мандата, а да од конституисања почиње да тече рок од 90 дана за формирање владе, „одбројавање” креће од данас. Међутим, како је најавио Александар Вучић, влада ће бити формирана у августу.