Danas konstituisanje Skupštine Srbije

Konstitutivna sednica novog saziva Narodne skupštine Srbije, trinaestog od obnove višestranačja, zakazana je za danas, a prvi posao je verifikacija mandata novoizabranih poslanika. Potvrđivanjem najmanje dve trećine mandata parlament je konstituisan, a potom sledi izbor rukovodstva. Za predsednika parlamenta Srpska napredna stranka kandidovala je, na predlog svog lidera Aleksandra Vučića, Vladimira Orlića, dosadašnjeg potpredsednika Skupštine Srbije. Parlament će imati sedam potpredsednika u skladu s dogovorom predstavnika izbornih lista koje su se izborile za parlamentarni status.

Kako je dogovoreno, za danas je predviđena verifikacija mandata i polaganje zakletve, a sutra sledi izbor predsednika i potpredsednika. Dok ne bude izabran „prvi među jednakima”, sednici će predsedavati najstariji poslanik, u ovom slučaju opozicionar Vladeta Janković, a ukoliko on ne bude želeo da se prihvati te dužnosti, kao što nije želeo prilikom konstituisanja Skupštine Beograda, onda taj posao preuzima, takođe opozicionar, Veroljub Stevanović, bivši gradonačelnik Kragujevca. Ko god da bude predsedavao, pomagaće mu najmlađi poslanici sa četiri izborne liste koje su osvojile najviše poslaničkih mandata. Funkcija predsednika skupštine je deo političkog dogovora stranaka koje imaju skupštinsku većinu, a formalno ga predlaže 30 poslanika. O kandidatu za predsednika se otvara rasprava, a u ovakvom sastavu parlamenta može se očekivati da će ona potrajati.

Posle izbora predsednika, koji odmah preuzima predsedavanje, biraju se potpredsednici, imenuje generalni sekretar, pa sledi izbor članova radnih tela i delegacija za međunarodne organizacije. Dosadašnji predsednik parlamenta Ivica Dačić održao je nekoliko sastanaka s predstavnicima svi izbornih lista koje su prešle cenzus, a svi su, kako su izjavljivali, bili zadovoljni konstruktivnom atmosferom, pa i opozicionari kojima je obećano da će dobiti predsedavanje u pet odbora. Međutim, sudeći po onome što se moglo videti posle prvog kruga konsultacija, lakši je bio dogovor između vlasti i opozicije, nego među samim opozicionarima, i to o potpredsedničkim mestima.

Uvek, u skladu s poslovnikom, novi saziv na početku odlučuje koliko potpredsednika će imati, a poslednjih nekoliko saziva uglavnom ih je bilo šest. Poslovnik kaže da potpredsednika može da predloži najmanje 30 poslanika. Nepisano pravilo, kojeg su se u svim prethodnim sazivima svi držali, bez obzira na to ko je imao većinu, bilo je da potpredsedničko mesta, pored stranaka vlasti, dobijaju dva najveća opoziciona poslanička kluba. Inače, poslanički klubovi se formiraju odmah posle verifikacije mandata, a oni su i ti koji imaju pravo da predlože članove odbora. Ukoliko bi se i ovaj saziv držao te dobre prakse, opoziciona potpredsednička mesta pripadaju „Ujedinjenima za Srbiju”, onom delu okupljenom oko Stranke slobode i pravde, budući da imaju 16 poslanika, i koaliciji NADA koju čine NDSS i deo POKS-a s Vojislavom Mihailovićem na čelu, koja će imati jedinstveni klub sa 15 poslanika.

NADA je najavila da će za potpredsednika predložiti generala Božidara Delića, koji je, u nekoliko dosadašnjih skupštinskih saziva, kao poslanik SRS-a već obavljao tu funkciju. SSP za to mesto predlaže svog potpredsednika Borka Stefanovića, koji ima poslanički staž, a bio je i šef poslaničke grupe svoje tadašnje stranke – DS. Budući da su Demokratska stranka i Narodna stranka, koje su sa SSP-om bile na listi „Marinika Tepić – Ujedinjeni za Srbiju”, odlučile da imaju svoje poslaničke klubove, DS sa deset poslanika i NS sa 11, najavili su na konsultacijama, zajedno s poslanicima izabranim s liste „Moramo”, da će oni za potpredsednika predložiti lidera DS-a Zorana Lutovca, ističući da imaju 35 poslanika koji će potpisati kandidaturu.

I tu je nastao problem, s obzirom na to da je Vladimir Orlić (SNS) predložio da parlament ima pet potpredsednika, od toga dva za opoziciju i po jedno SNS-u, SPS-u i SVM-u. Sudeći po reakcijama, dan posle prvih konsultacija, SSP je najava kandidature Lutovca iznenadila, ali su se oglasili veoma pomirljivim tonom da su spremni da podrže opozicioni predlog da parlament ima šest potpredsednika kako bi i Lutovac dobio tu funkciju. SSP je podsetio na gorepomenuto pravilo, a na ovo korektno saopštenje reagovala je potpredsednica DS-a Dragana Rakić kako „nisu tačne tvrdnje SSP-a da potpredsednike daju poslanički klubovi”, što SSP nije ni tvrdio. Rakićeva je rekla da će „biti zanimljivo koji će poslanici podržati druge kandidature”. Rakićeva je rekla i da je „u najmanju ruku predlog Vladimira Orlića da potpredsednici budu iz SSP-a i NDSS-a čudan i zbunjujući”. Rakićeva očito nije pratila konstituisanje dosadašnjih saziva, inače sigurno ne bi ovako reagovala na saopštenje SSP-a, a ni u Orlićevom predlogu ne bi videla ništa ni čudno, ni zanimljivo, jer nema ničega ni čudnog, ni zanimljivog, samo poštovanje tridesetogodišnje dobre prakse.

U skladu s dobrom dosadašnjom praksom, uvek su sve poslaničke grupe, bez obzira na to da li su vlast ili opozicija, potpisivale sve potpredsedničke kandidature i svi su glasali za sve kandidate. Jedini koji je iz ovog pravila „iskočio” bio je DJB Saše Radulovića, koji je odbijao da glasa za druge kandidate, a želeo je da drugi glasaju za njegovog, e to zaista jeste čudno, a tako su na ovaj gest gledale sve poslaničke grupe, vlasti i opozicije, pa mesto potpredsednika koje je pripadalo DJB-u do isteka mandata nije ni popunjeno.

Naprednjaci su, ovaj put, bili fleksibilniji, pa su gledali da probleme reše dogovorom, a posle konsultacija u subotu Vladimir Orlić je rekao da je dogovoreno da parlament ima sedam potpredsednika, tako da i Zoran Lutovac može da računa na potpredsedničku funkciju. Prema Orlićevim rečima, opozicija je dobila i predsedavanje u pet odbora.

Budući da je po Ustavu i zakonu parlament konstituisan verifikacijom dve trećine mandata, a da od konstituisanja počinje da teče rok od 90 dana za formiranje vlade, „odbrojavanje” kreće od danas. Međutim, kako je najavio Aleksandar Vučić, vlada će biti formirana u avgustu.