Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: БОДРУМ

Место које и Грци бирају за летовање

У централном заливу градића куће од највише два спрата с дрвеним доксатима и данас су једини дозвољени вид градње
Бодрум (Фотографије: Ивана Дукчевић)

Блештавобели зидови малог хотела у старом делу Бодрума, једноставна медитеранска архитектура уз додатак дрвених доксата, а унутар фасаде утиснуте „стакленоплаве очи” против урока (на турском: „назар бонџук”). У унутрашњем дворишту хотела, у делу где се изјутра постављају столови за доручак, хладовину прави башта с наром, лимуном, палмама и цветним бугенвилијама. Углађени, старији господин, рецепционер хотела, застао је током доручка у башти покрај стола три млађе жене и с њима попричао на, чини се, течном грчком језику.

Три Гркиње на летовању у Турској и рецепционер Турчин који говори грчки?

Није грешка. Од Бодрума ка северу, на приморју, нарочито у регији Измира, на магистрали смо често видели грчке регистрације. Овај део турске обале не само да је релативно близу грчком копну, већ и многа грчка острва својом близином „заклањају” видик турске обале ка пучини.

Име дугује подруму

Иако име Бодрума, градића од око 120.000 становника, у преводу с турског значи „подрум”, што и не звучи баш као препорука за туристичку посету, градић важи за једно од најлепших места на турској обали.

Гледајући с узвишице – с магистрале, читав град изгледа као да је по претежно голим брежуљцима уз море неко просуо безброј коцкица шећера које су се збиле уз обалу. Захваљујући паметној одлуци власти, у централном заливу градића, налик оним на егејским острвима Грчке, куће од највише два спрата с дрвеним доксатима и данас су једини дозвољени вид градње. Многе од њих нису старије од неколико деценија и дуж обале претворене су у веома пријатне ресторане и кафетерије.

За разлику од других места на турској обали, Бодрум су прво „открили” домаћи туристи, када је у градићу који је имао репутацију боемског основана сликарска колонија. Након уметника, стигли су и први домаћи туристи, а онда и странци, многи јахтама.

Некада давно, Бодрум – некадашњи антички Халикарнас био је центар краљевине Карије. Државица коју су походили Персијанци и Грци била је најпознатија по краљу Маузолу, човеку који је саградио прву мегаломанску гробницу на свету. И данас, свака монументална гробница на планети по њему носи назив – маузолеј. У Халикарнасу је рођен и „отац историје” – Грк Херодот.

Центар Бодрума сместио се у широком заливу, с ртом и великом, крсташком Тврђавом Светог Петра у средишту. У западном делу залива налази се лука, марина за јахте и лепо уређено шеталиште, с клупама, зеленилом и дечјим игралиштима. Дуж шеталишта укотвљени су чувени турски једрењаци – гулети, који свакодневно крстаре обалама, возећи туристе на једнодневне излете у заливе око Бодрума.

Градић је и једна од полазних станица чувених „Плавих крстарења” (на турском: Mavi Yolculuk) гулетима који плове ка југоистоку – Мармарису и даље, дуж обала природом најлепшег Ликијског полуострва. Источни део бодрумског залива почиње иза крсташке тврђаве и претвара се у градску плажу. У вечерњим часовима, лежаљке и сунцобрани нестану, а уместо њих плажу испуне једноставни дрвени столови и столице с белим столњацима за романтичну вечеру.

Бодрумска тврђава је веома пријатно место с унутрашњим двориштима у зеленилу и кулама у којима су смештени занимљиви садржаји. После деценије и по реновирања, 1978. тврђава је претворена у Музеј подводне археологије, с предметима пронађеним на егејској обали Турске, који потичу још из бронзаног доба. На отвореном простору великог дворишта могу да се виде различите врсте амфора и начин на који су складиштене на бродовима. Ту су и прикази старих преса за маслине, пећи у којима су печене амфоре од глине и цртежи керамичких цеви античког бунара.

У Музеју подводне археологије, између осталог, могу да се виде товар римског брода пронађеног на обалама Турске и остаци олупине „Текташ Бурну”, најстарије очуване олупине из периода класичне Грчке. Један део поставке чини и сликовити пресек египатског брода, који је преносио амфоре и бакарне плоче с острва Кипра. Ипак, најважнију од свих олупина с ових обала чини „Улубурун батиги”, до сада најстарија олупина брода икада пронађена на свету (14. век пре нове ере), коју је 1982. у мору код обала Ликијског полуострва, заједно с Турцима, пронашао тим америчких археолога. Нешто даље, у једној од кула смештена је веома декоративна античка гробница каријске принцезе Аде, с остацима накита и деловима зида старим 2.500 година.

Престоница краља Маузола

У 4. веку пре нове ере Бодрум је био престоница античке државе Карије на челу с краљем Маузолом и његовом сестром (и уједно супругом) Артемизијом. Међу многим интересантним цртицама из њиховог живота забележено је и како је краљ осмислио да од поданика сакупи довољно новца за подизање монументалне гробнице наплаћивањем пореза за ношење дуге косе, која је у то време, и за оба пола, била уобичајена.

Подизање краљевске гробнице био је најважнији и најпознатији подухват – први те врсте на свету, јер је својом монументалношћу и количином раскоши засенила све претходне и постала узор за градњу сличних, до дана данашњег. Гробница Маузола названа је по њему маузолеј – назив који се данас користи за све велелепне гробнице  и једно је од седам светских чуда антике. Од некадашње раскоши у мермеру, данас су остали само темељи и понеки стуб, али и подземни тунели у којима су били смештени погребни ковчези. Пре око стотину година, један део пронађеног материјала завршио је у Британском музеју, у Лондону.

Некад села, данас марине

На дугачком, бодрумском полуострву налазе се и многа мања места, некада села која су временом израсла у хотелске комплексе и марине за јахте. Изнад централне бодрумске улице, магистрале која повезује стари део града с Гумбетом, налазе се остаци великог римског амфитеатра. Током летњег периода, у театру у вечерњим часовима гостују познате турске естрадне звезде и глумци. Ноћни живот Бодруму један је од чувенијих. Многи Турци тврде да је после истанбулског, најживљи у читавој Турској.

Енглеска кула

Једна од највећих и најочуванијих крсташких тврђава уопште – Тврђава Светог Петра налази се у самом срцу Бодрума. Сазидана је у 15. веку, у периоду када су последњи западноевропски витезови ишли у походe овим подручјима и даље безуспешно покушавајући да „Свету земљу” ослободе од „неверника”. У југоисточном делу зидина још увек стоји „Енглеска кула”, уређена у стилу некадашњих станара, крсташа. Грбови и дрвени сто, оклопи и панцири, крсташке, али и османлијске заставе употпуњују сценографију овог дела средњовековног замка.

Ветрењаче у сумрак

Изградњом великог броја туристичких садржаја, и суседни залив Гумбет постао је део града, у којем су смештени хотели, ресторани, сувенирнице, дискотеке и кафићи. Између централног бодрумског и залива Гумбет налази се брдовито, „тропрсто” полуострво, на чијем су врху поређане старе ветрењаче. Ниже ветрењача, у касно поподне на паркингу заустављају се аутомобили с онима који на ово место долазе како би посматрали залазак сунца. И заиста, поглед на читав бодрумски залив – прегршт белих коцкица у ружичастом сумраку – заиста је инспиративан.

www.umetnostputovanja.rs

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.