Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: BODRUM

Mesto koje i Grci biraju za letovanje

U centralnom zalivu gradića kuće od najviše dva sprata s drvenim doksatima i danas su jedini dozvoljeni vid gradnje
Бодрум (Фотографије: Ивана Дукчевић)

Bleštavobeli zidovi malog hotela u starom delu Bodruma, jednostavna mediteranska arhitektura uz dodatak drvenih doksata, a unutar fasade utisnute „staklenoplave oči” protiv uroka (na turskom: „nazar bondžuk”). U unutrašnjem dvorištu hotela, u delu gde se izjutra postavljaju stolovi za doručak, hladovinu pravi bašta s narom, limunom, palmama i cvetnim bugenvilijama. Uglađeni, stariji gospodin, recepcioner hotela, zastao je tokom doručka u bašti pokraj stola tri mlađe žene i s njima popričao na, čini se, tečnom grčkom jeziku.

Tri Grkinje na letovanju u Turskoj i recepcioner Turčin koji govori grčki?

Nije greška. Od Bodruma ka severu, na primorju, naročito u regiji Izmira, na magistrali smo često videli grčke registracije. Ovaj deo turske obale ne samo da je relativno blizu grčkom kopnu, već i mnoga grčka ostrva svojom blizinom „zaklanjaju” vidik turske obale ka pučini.

Ime duguje podrumu

Iako ime Bodruma, gradića od oko 120.000 stanovnika, u prevodu s turskog znači „podrum”, što i ne zvuči baš kao preporuka za turističku posetu, gradić važi za jedno od najlepših mesta na turskoj obali.

Gledajući s uzvišice – s magistrale, čitav grad izgleda kao da je po pretežno golim brežuljcima uz more neko prosuo bezbroj kockica šećera koje su se zbile uz obalu. Zahvaljujući pametnoj odluci vlasti, u centralnom zalivu gradića, nalik onim na egejskim ostrvima Grčke, kuće od najviše dva sprata s drvenim doksatima i danas su jedini dozvoljeni vid gradnje. Mnoge od njih nisu starije od nekoliko decenija i duž obale pretvorene su u veoma prijatne restorane i kafeterije.

Za razliku od drugih mesta na turskoj obali, Bodrum su prvo „otkrili” domaći turisti, kada je u gradiću koji je imao reputaciju boemskog osnovana slikarska kolonija. Nakon umetnika, stigli su i prvi domaći turisti, a onda i stranci, mnogi jahtama.

Nekada davno, Bodrum – nekadašnji antički Halikarnas bio je centar kraljevine Karije. Državica koju su pohodili Persijanci i Grci bila je najpoznatija po kralju Mauzolu, čoveku koji je sagradio prvu megalomansku grobnicu na svetu. I danas, svaka monumentalna grobnica na planeti po njemu nosi naziv – mauzolej. U Halikarnasu je rođen i „otac istorije” – Grk Herodot.

Centar Bodruma smestio se u širokom zalivu, s rtom i velikom, krstaškom Tvrđavom Svetog Petra u središtu. U zapadnom delu zaliva nalazi se luka, marina za jahte i lepo uređeno šetalište, s klupama, zelenilom i dečjim igralištima. Duž šetališta ukotvljeni su čuveni turski jedrenjaci – guleti, koji svakodnevno krstare obalama, vozeći turiste na jednodnevne izlete u zalive oko Bodruma.

Gradić je i jedna od polaznih stanica čuvenih „Plavih krstarenja” (na turskom: Mavi Yolculuk) guletima koji plove ka jugoistoku – Marmarisu i dalje, duž obala prirodom najlepšeg Likijskog poluostrva. Istočni deo bodrumskog zaliva počinje iza krstaške tvrđave i pretvara se u gradsku plažu. U večernjim časovima, ležaljke i suncobrani nestanu, a umesto njih plažu ispune jednostavni drveni stolovi i stolice s belim stolnjacima za romantičnu večeru.

Bodrumska tvrđava je veoma prijatno mesto s unutrašnjim dvorištima u zelenilu i kulama u kojima su smešteni zanimljivi sadržaji. Posle decenije i po renoviranja, 1978. tvrđava je pretvorena u Muzej podvodne arheologije, s predmetima pronađenim na egejskoj obali Turske, koji potiču još iz bronzanog doba. Na otvorenom prostoru velikog dvorišta mogu da se vide različite vrste amfora i način na koji su skladištene na brodovima. Tu su i prikazi starih presa za masline, peći u kojima su pečene amfore od gline i crteži keramičkih cevi antičkog bunara.

U Muzeju podvodne arheologije, između ostalog, mogu da se vide tovar rimskog broda pronađenog na obalama Turske i ostaci olupine „Tektaš Burnu”, najstarije očuvane olupine iz perioda klasične Grčke. Jedan deo postavke čini i slikoviti presek egipatskog broda, koji je prenosio amfore i bakarne ploče s ostrva Kipra. Ipak, najvažniju od svih olupina s ovih obala čini „Uluburun batigi”, do sada najstarija olupina broda ikada pronađena na svetu (14. vek pre nove ere), koju je 1982. u moru kod obala Likijskog poluostrva, zajedno s Turcima, pronašao tim američkih arheologa. Nešto dalje, u jednoj od kula smeštena je veoma dekorativna antička grobnica karijske princeze Ade, s ostacima nakita i delovima zida starim 2.500 godina.

Prestonica kralja Mauzola

U 4. veku pre nove ere Bodrum je bio prestonica antičke države Karije na čelu s kraljem Mauzolom i njegovom sestrom (i ujedno suprugom) Artemizijom. Među mnogim interesantnim crticama iz njihovog života zabeleženo je i kako je kralj osmislio da od podanika sakupi dovoljno novca za podizanje monumentalne grobnice naplaćivanjem poreza za nošenje duge kose, koja je u to vreme, i za oba pola, bila uobičajena.

Podizanje kraljevske grobnice bio je najvažniji i najpoznatiji poduhvat – prvi te vrste na svetu, jer je svojom monumentalnošću i količinom raskoši zasenila sve prethodne i postala uzor za gradnju sličnih, do dana današnjeg. Grobnica Mauzola nazvana je po njemu mauzolej – naziv koji se danas koristi za sve velelepne grobnice  i jedno je od sedam svetskih čuda antike. Od nekadašnje raskoši u mermeru, danas su ostali samo temelji i poneki stub, ali i podzemni tuneli u kojima su bili smešteni pogrebni kovčezi. Pre oko stotinu godina, jedan deo pronađenog materijala završio je u Britanskom muzeju, u Londonu.

Nekad sela, danas marine

Na dugačkom, bodrumskom poluostrvu nalaze se i mnoga manja mesta, nekada sela koja su vremenom izrasla u hotelske komplekse i marine za jahte. Iznad centralne bodrumske ulice, magistrale koja povezuje stari deo grada s Gumbetom, nalaze se ostaci velikog rimskog amfiteatra. Tokom letnjeg perioda, u teatru u večernjim časovima gostuju poznate turske estradne zvezde i glumci. Noćni život Bodrumu jedan je od čuvenijih. Mnogi Turci tvrde da je posle istanbulskog, najživlji u čitavoj Turskoj.

Engleska kula

Jedna od najvećih i najočuvanijih krstaških tvrđava uopšte – Tvrđava Svetog Petra nalazi se u samom srcu Bodruma. Sazidana je u 15. veku, u periodu kada su poslednji zapadnoevropski vitezovi išli u pohode ovim područjima i dalje bezuspešno pokušavajući da „Svetu zemlju” oslobode od „nevernika”. U jugoistočnom delu zidina još uvek stoji „Engleska kula”, uređena u stilu nekadašnjih stanara, krstaša. Grbovi i drveni sto, oklopi i panciri, krstaške, ali i osmanlijske zastave upotpunjuju scenografiju ovog dela srednjovekovnog zamka.

Vetrenjače u sumrak

Izgradnjom velikog broja turističkih sadržaja, i susedni zaliv Gumbet postao je deo grada, u kojem su smešteni hoteli, restorani, suvenirnice, diskoteke i kafići. Između centralnog bodrumskog i zaliva Gumbet nalazi se brdovito, „troprsto” poluostrvo, na čijem su vrhu poređane stare vetrenjače. Niže vetrenjača, u kasno popodne na parkingu zaustavljaju se automobili s onima koji na ovo mesto dolaze kako bi posmatrali zalazak sunca. I zaista, pogled na čitav bodrumski zaliv – pregršt belih kockica u ružičastom sumraku – zaista je inspirativan.

www.umetnostputovanja.rs

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.