Златибор речима позлаћен

Златибор – Од давнина је писано и писаће се о Златибору, где догодине обележавају 130 година организованог туризма. А то на посебан начин, афоризмима којима је наденуо име златиборизми, чини и поета из Ваљева Душан Видаковић, у управо објављеној књизи „Златиборска свеска”

Ређа их стотине, народним језиком и са јасном поруком. Описује здрав одмор, природу, људе, четовање испод четинара, крепки јабланички луч, рујански озон, доброселички босиљак. Речима језди заталасаном висоравни од Рујна до Дубраве, од Семегњева до Сирогојна. Добар глас му одзвања са Чукера, видици Коњодера његов су мелем против сужења свести. Лозинка му је Рожанство, а одзив блаженство.

Душан Видаковић

(Фото лична архива)

„Златибор је брат наде, супруг љубави, отац вере и син Србије”, „Бор и јесте златан зато што не прецењује злато”, „Овладао сам вештином слушања себе, ослушкујући семегњевске тишине”, „Златиборизам – виши ниво оптимизма”, „Златибор нема цену – вреди сваке паре”, „Србија је вечна док је Златибору верна”, „Мислим о Златибору, дакле постојим”, неки су од Душанових златиборизама.

Рецензент „Златиборске свеске” Радомир Андрић пише да у овом узајамном даривању аутора и планине запажамо поетску енергију потеклу из народног језика и књижевних творевина у којима се чува животодајни говор. „Златиборизми спајају епско и лирско, лучевином са самотворним значењем и зрачењем. А лучевина подразумева нешто вековито на златиборској висоравни где аутор изоштрава чула и духовну постојаност, спреман за лов метафора које надрастају општа места”, бележи Андрић, који је и сам надахнуто писао о Златибору.

Душан Видаковић (53), песник са збиркама које су преведене на десетак језика, јавности је познат по хаику поезији и истраживању минијатурних поетских форми древног Јапана, о чему је и „Политика” својевремено писала. „Хаику и вака уче како препознати универзалне истине у зрнцима свакодневице које превиђамо живећи пребрзо”, објашњавао је пре безмало две деценије ту своју склоност.

Сада ево Душана у зрнцима и на крилима драгог му Златибора. Планине која се, показује овај поета, пуним срцем може волети и плућима удисати и из удаљеног Ваљева.