„Плави шлемови” и даље остају на Кипру

Специјално за „Политику”

Никозија – Одлука Савета безбедности УН да се „плавим шлемовима” продужи мандат на Кипру за наредних шест месеци (до 31. јануара) никога није изненадила. Вест о томе у острвској штампи примљена је, рекли бисмо, крајње равнодушно, више као подсетник да се ништа битније међу супротстављеним странама, кипарских Грка и Турака, није променило. И то је данас кипарска стварност.

Сви разговори, преписке, договори и посредовања између две стране, било код куће или ван острва, још су заглављени у ћорсокаку и после 48 година од турске инвазије на Кипар и поделе земље на два дела.

За кипарске Грке јул је посебно тужан месец, а 20. јула традиционално га обележавају комеморацијом за оне борце који су погинули током турске агресије. Овога пута то је било у Цркви Свете Барнабе и војном гробљу, такозваној Гробници Македонитиса, а уместо председника Никоса Анастасијадиса (који је добио ковид 19), чину је присуствовао министар финансија Констадинос Петридес.

Председник Анастасијадис на „Твитеру” је поручио: „Никада нећемо прихватити опцију предаје. Наш циљ је уједињење Кипра”, што звучи као општи (непромењени) став јужног дела острва које не пристаје ни на једно друго решење вишедеценијског проблема.

Кипарски Грци, без устезања, често упозоравају УН и ЕУ на неке повремене провокације кипарских Турака са севера острва (заузимају 37 одсто територије), али се ништа битно тим поводом не мења. Судећи по последњем одговору који су добили, а тиче се дела некадашње чувене луке Фамагусте (од инвазије под управом кипарских Турака) да је „став УН према Вароши исти” и да они „пажљиво прате ситуацију”, чини се да је међународна заједница помало уморна од (не)решавања кипарског проблема.

Кипарски Турци, којима константно ветар у леђа даје Турска, последњим су гестом, најблаже речено, тешко су разљутили суседе. У Вароши (коју је север прогласио својом војном зоном), а где ни до данас нису решени бројни имовински односи повезани с власништвом кипарских Грка, Турци су рашчистили и опремили лежаљкама и сунцобранима 600 метара дугу изузетно лепу Златну плажу.

При томе, иако постоје снимци на којима је забележен почетак уређења плаже, Турци тврде да ствар није од јуче и да је дотеривање пало само из безбедносних разлога.

У међувремену турски председник Реџеп Тајип Ердоган предложио је да се Анастасијадис и лидер кипарских Турака Ерсин Татар нађу на северном делу острва и започну разговоре. Кипарски председник је то одмах одбио и у замену, по писању домаће штампе, понудио да разговори почну у Паризу уз посредовање француског председника Емануела Макрона.

Пошто је сваки договор изостао, укључио се специјални изасланик УН за Кипар, Колин Стјуарт, позивом на заједнички састанак. И тај покушај „разговора у троје” на домаћем терену није успео па се међународни изасланик одлучио да с њима разговара одвојено.

Шта се разговарало иза затворених врата није познато. Стјуарт се баш тада спремао на састанак Савета безбедности УН у Њујорк, где се доносила резолуција о продужењу мандата мировних снага на Кипру.

И док се чека одговор на писмо које је Татар послао председнику Анастасијадису, где поручује да је „за садржајне и формалне преговоре између две заједнице основ једнаки суверенитет и једнак међународни статус кипарских Турака”, пажња јавности скреће се на предстојећу председничку трку у фебруару 2023.

Ко ће бити нови (стари) председник Кипра тек су прве прогнозе, а у игри су, сигнализирају упућени, три најозбиљнија кандидата из главних партија, најјаче Диси (либерално-конзервативне), Акел (комунистичке) и Дико (демократске) уз Екел (социјалдемократска), која ће највероватније бити с њом у коалицији.

Кипарски проблем и корупцију, многи се слажу, нико ко преферира председничку фотељу неће моћи да заобиђе у овој изборној трци.