„Plavi šlemovi” i dalje ostaju na Kipru

Specijalno za „Politiku”

Nikozija – Odluka Saveta bezbednosti UN da se „plavim šlemovima” produži mandat na Kipru za narednih šest meseci (do 31. januara) nikoga nije iznenadila. Vest o tome u ostrvskoj štampi primljena je, rekli bismo, krajnje ravnodušno, više kao podsetnik da se ništa bitnije među suprotstavljenim stranama, kiparskih Grka i Turaka, nije promenilo. I to je danas kiparska stvarnost.

Svi razgovori, prepiske, dogovori i posredovanja između dve strane, bilo kod kuće ili van ostrva, još su zaglavljeni u ćorsokaku i posle 48 godina od turske invazije na Kipar i podele zemlje na dva dela.

Za kiparske Grke jul je posebno tužan mesec, a 20. jula tradicionalno ga obeležavaju komemoracijom za one borce koji su poginuli tokom turske agresije. Ovoga puta to je bilo u Crkvi Svete Barnabe i vojnom groblju, takozvanoj Grobnici Makedonitisa, a umesto predsednika Nikosa Anastasijadisa (koji je dobio kovid 19), činu je prisustvovao ministar finansija Konstadinos Petrides.

Predsednik Anastasijadis na „Tviteru” je poručio: „Nikada nećemo prihvatiti opciju predaje. Naš cilj je ujedinjenje Kipra”, što zvuči kao opšti (nepromenjeni) stav južnog dela ostrva koje ne pristaje ni na jedno drugo rešenje višedecenijskog problema.

Kiparski Grci, bez ustezanja, često upozoravaju UN i EU na neke povremene provokacije kiparskih Turaka sa severa ostrva (zauzimaju 37 odsto teritorije), ali se ništa bitno tim povodom ne menja. Sudeći po poslednjem odgovoru koji su dobili, a tiče se dela nekadašnje čuvene luke Famaguste (od invazije pod upravom kiparskih Turaka) da je „stav UN prema Varoši isti” i da oni „pažljivo prate situaciju”, čini se da je međunarodna zajednica pomalo umorna od (ne)rešavanja kiparskog problema.

Kiparski Turci, kojima konstantno vetar u leđa daje Turska, poslednjim su gestom, najblaže rečeno, teško su razljutili susede. U Varoši (koju je sever proglasio svojom vojnom zonom), a gde ni do danas nisu rešeni brojni imovinski odnosi povezani s vlasništvom kiparskih Grka, Turci su raščistili i opremili ležaljkama i suncobranima 600 metara dugu izuzetno lepu Zlatnu plažu.

Pri tome, iako postoje snimci na kojima je zabeležen početak uređenja plaže, Turci tvrde da stvar nije od juče i da je doterivanje palo samo iz bezbednosnih razloga.

U međuvremenu turski predsednik Redžep Tajip Erdogan predložio je da se Anastasijadis i lider kiparskih Turaka Ersin Tatar nađu na severnom delu ostrva i započnu razgovore. Kiparski predsednik je to odmah odbio i u zamenu, po pisanju domaće štampe, ponudio da razgovori počnu u Parizu uz posredovanje francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Pošto je svaki dogovor izostao, uključio se specijalni izaslanik UN za Kipar, Kolin Stjuart, pozivom na zajednički sastanak. I taj pokušaj „razgovora u troje” na domaćem terenu nije uspeo pa se međunarodni izaslanik odlučio da s njima razgovara odvojeno.

Šta se razgovaralo iza zatvorenih vrata nije poznato. Stjuart se baš tada spremao na sastanak Saveta bezbednosti UN u Njujork, gde se donosila rezolucija o produženju mandata mirovnih snaga na Kipru.

I dok se čeka odgovor na pismo koje je Tatar poslao predsedniku Anastasijadisu, gde poručuje da je „za sadržajne i formalne pregovore između dve zajednice osnov jednaki suverenitet i jednak međunarodni status kiparskih Turaka”, pažnja javnosti skreće se na predstojeću predsedničku trku u februaru 2023.

Ko će biti novi (stari) predsednik Kipra tek su prve prognoze, a u igri su, signaliziraju upućeni, tri najozbiljnija kandidata iz glavnih partija, najjače Disi (liberalno-konzervativne), Akel (komunističke) i Diko (demokratske) uz Ekel (socijaldemokratska), koja će najverovatnije biti s njom u koaliciji.

Kiparski problem i korupciju, mnogi se slažu, niko ko preferira predsedničku fotelju neće moći da zaobiđe u ovoj izbornoj trci.