Већина чим отвори очи пoгледа у телефон

Друштвене мреже често се користе за забаву и „убијање” досаде Шта прво урадите кад отворите очи? Иако би већина помислила на јутарњу хигијену или кување кафе, истраживање о стању друштвених медија у Србији, које шесту годину заредом спроводи агенција „Пионири” у сарадњи с истраживачком агенцијом „Смарт плус рисрч”, показује да готово 85 одсто наших суграђана прво погледа у мобилни телефон. Прецизније речено, проверава своје налоге на социјалним мрежама и анализира шта су њихови пријатељи радили док су они били у царству снова. Навику да тако почне дан најчешће имају припадници тзв. зет генерације, узраста од 18 до 24 године, а једина група корисника која њој делимично одолева јесу старији од 55 година. Истраживање које је рађено на узорку од 1.000 испитаника током марта и априла ове године, показује да је „Фејсбук” и даље најпопуларнија социјална мрежа у Србији, коју користи 89 одсто наших суграђана, следи „Инстаграм”, на коме налог има две трећине онлајн корисника, а на трећем месту налази се „Тикток”, који и даље остварује највећи годишњи раст у погледу броја корисника – у овом тренутку четвртина онлајн популације Србије има отворен налог на овој мрежи.

Иако субјективни осећај говори да смо непрекидно присутни на друштвеним мрежама, највећи број испитаника каже да на „Фејсбуку”, „Инстаграму” и „Тиктоку” посвети пола сата дневно. Занимљивост изведена из овог истраживања гласи да млади узраста од 18 до 24 године, значајно чешће него остали испитаници, не користе „Фејсбук” сваког дана. Међутим, четвртина испитаника ипак признаје да дневно проведе сат времена на омиљеним социјалним мрежама. „Вајбер” и СМС се и даље најчешће користе за размену порука и дописивање, али детаљнија анализа резултата по узрасним групама открива да се ових „традиционалних” видова дописивања држе старији корисници, док њихова употреба код млађих опада, и то у корист комуникације на „Инстаграму”, „Воцапу”, „Телеграму” и „Дискорду”.

Очекивано, доминантан број наших суграђана интернету приступа на мобилним телефонима, а најчешћи разлог коришћења социјалних мрежа је повезивање с пријатељима. За размену порука и дописивање друштвене мреже користи 64 одсто испитаника, за забаву и „убијање” досаде 63 одсто њих, половини корисника мреже служе за информисање о актуелним друштвеним темама, док за проналажење људи, компанија и брендова мреже користи 39 одсто испитаних корисника.

Испитујући популарност поткаста, истраживачи су дошли до закључка да се интернет публика буквално поделила – половина њих прати емисије, односно програме који су доступни у дигиталном формату, а другу половину поткасти уопште не занимају. И они који их прате, то најчешће раде повремено, а број редовних слушалаца и гледалаца поткаста за сада је пет одсто. Домаћи поткасти су популарнији у односу на стране, осим код публике млађе од 25 година, која предност даје иностраним садржаја.

Када су у питању видео-огласи који се приказују на интернету, већина корисника каже да неће прескочити рекламу уколико је занимљива и релевантна. Највише интересовања за рекламе имају корисници од 18 до 24 године, а мање „стрпљења” има најстарија и најмлађа узрасна група. У односу на претходне године, расте број интернет корисника који верују рекламама. Највеће неповерење влада код корисника старијих од 55 година, односно код мушкараца у односу на жене. Ипак, важност комуникације брендова на друштвеним мрежама, у контексту куповног понашања, значајно је порасла у односу на раније године.

Ореол најпопуларнијих инфлуенсера на друштвеним мрежама и даље носе контроверзни јутјубер Бака Прасе и инстаграм звезда Зорана, али када се анализирају одговори корисника шест узрасних група, долазе до изражаја велике међугенерацијске разлике – идоли младе генерације често су потпуно незанимљиви онима који су само неколико година старији од њих. Ипак, из године у годину опада проценат људи који верују инфлуенсерима и производима које они рекламирају.