Недеља, 07.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕЋАЊЕ: РАДОВАН КРАГУЉ (1935‒2022)

Уметност посвећена природи

Тихо је говорио и тихо живео, али његов глас се далеко чуо у уметничком свету
(Фото: Снежана Крагуљ)

Волео је људе. Волео је уметност, природу, животиње. Од подкозарачког дечачића одгајаног без родитеља до необично богате уметничке биографије у којој се нижу успеси европског ранга, Радован Крагуљ је прошао искуства београдске Ликовне академије уз подршку Стојана Ћелића и Бошка Карановића. По угледу на Хамагучија практиковао је мецотинту до савршенства, а својим раним радовима дотакао затамњену атмосферу култне Медиале.

Британски савет му је дао шансу: бавио се професуром у Лондону, Манчестеру и на Кембриџу, док му је пасторални, рурални Велс открио чари екологије. Онда је стигао у Париз, до Музеја модерне уметности и престижних галерија. Својим инсталацијама и перформансима посвећеним очувању природе, у Бриселу, европској престоници ‒ симболу власти и моћи, низом упозоравајућих застава указао је на катастрофалну политику коју Европа води у вези са привредом и посебно са пољопривредом.

Прешао је пут од подкозарачког дечачића одгајаног без родитеља до необично богате уметничке биографије у којој се нижу успеси европског ранга

Прешавши Атлантик, на резиденцијалном уметничком програму представио је своју разрађену идеју Музеја млекарства и читавог ангажованог система којим је консеквентно постављао важна друштвена, политичка и етичка питања везана за однос савременог човека према околини. И више од тога: као неуморни борац за наслеђе, он је својим видео-радовима и мултидисциплинарним поставкама истицао опасност удаљавања човека од природних закона и наглашавао погубне последице које то има за наш голи живот. И за целу планету.

Ангажовао се у транснационалном друштву „Уметност и пољопривреда”, заједно са чувеним архитектом и теоретичарем Ремом Колхасом, упозоравајући на опасности од енормне, неконтролисане индустријализације пољопривреде искључиво у економском интересу моћних мултинационалних корпорација, агрохемијских индустрија и мегасупермаркета. Крагуљ је био познат по својим неумољивим ставовима да је „пољопривреда без културе погубна” и зато је веровао – ма колико то звучало утопијски – да креативни људи, уметници пре свега, треба да се уједине са свим интелектуалцима и да заједно са потрошачима и произвођачима пронађу најадекватнија решења за одрживи развој пољопривреде, за спречавање девастације животиња, између осталог и због серије нових болести изазваних лошим одржавањем и неадекватном исхраном. Веровао је у могући опстанак и опоравак наше тако дубоко угрожене планете.

Последњих година је о томе мање говорио: можда је схватио да његова и битка његових сабораца не води ка успешном циљу и да се полако али сигурно наде у победу губе. А можда је због тога и та вишедеценијска посвећеност концептуалном изразу јасне еколошке свести, испуњена врло различитим формама изражавања, у Крагуљевом стваралаштву постепено доживљавала изразите промене. Његови објекти, слике, цртежи и графике, настајали у задње време, добијали су изузетно сведене, чисте форме које су само у својим коренима носиле исте идеје и поруке, као некадашње, готово барокно постављене инсталације са живим животињама, биљкама или перформанси са бројним актерима у природи и мишљени за природу. Ти новији, минималистички радови, доведени до савршенства конструкције, у својој сржи суптилно и ненаметљиво одјекују далеким асоцијацијама на уметникову – никад прекинуту – везу с природом: зелена боја наговештава траву; савршени круг је забран за смештај животиња; попречна линија одређује затворен пролаз...

Радован Крагуљ је тихо говорио и тихо живео, али његов глас се далеко чуо у уметничком свету. О њему су писали утицајни критичари и теоретичари уметности, попут Едварда Луси-Смита, Флора Бекса, Марка Ле Бота, Пјера Рува, Пола Хамонда, Фернанда Гарсије Дорије, Јана Хантера, код нас – Миодрага Б. Протића, Љиљане Ћинкул, Зорана Гаврића, Азре Бегић, Aлександера Басина, Ђорђа Кадијевића, Мелихе Хусеџиновић, Естеле Бјелице, Нине Живанчевић, Милије  Белића, Боре Драшковића, Живадина К. Митровића, али и његова посвећена супруга Снежана Нена Крагуљ. И многи други. Дружио се у Београду са Бранком Миљушем, Миодрагом Нагорним, Леонидом Шејком, Урошем Тошковићем и Дадом Ђурићем.

Захваљујући Владимиру Величковићу, како је причао, упознао је Париз, Френсиса Бејкона и остао да живи и ради у њему. У Њујорку је сретао Кристоа и његову супругу Жану-Клод, а у Лондону критичара и колекционара Роналда Пенроуза у његову супругу – чувену фотографкињу Ли Милер. Марину Абрамовић је највише ценио из периода њеног живота и рада са Улајем. Доживео је да изађе из штампе дуго припремана, репрезентативна монографија у издању Академије наука и уметности Републике Српске, чији је члан био, у сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије и са београдским издавачем Зорицом Стабловић Булајић на челу куће „ХЕРА-еду”.

Крагуљ се постепено гасио; све је мање могао да ради, све је теже комуницирао. Само је задржао благост свог погледа. И пружену руку пријатељства.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zika
RIP Kraguljac!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.