Ponedeljak, 08.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SEĆANjE: RADOVAN KRAGULj (1935‒2022)

Umetnost posvećena prirodi

Tiho je govorio i tiho živeo, ali njegov glas se daleko čuo u umetničkom svetu
(Фото: Снежана Крагуљ)

Voleo je ljude. Voleo je umetnost, prirodu, životinje. Od podkozaračkog dečačića odgajanog bez roditelja do neobično bogate umetničke biografije u kojoj se nižu uspesi evropskog ranga, Radovan Kragulj je prošao iskustva beogradske Likovne akademije uz podršku Stojana Ćelića i Boška Karanovića. Po ugledu na Hamagučija praktikovao je mecotintu do savršenstva, a svojim ranim radovima dotakao zatamnjenu atmosferu kultne Mediale.

Britanski savet mu je dao šansu: bavio se profesurom u Londonu, Mančesteru i na Kembridžu, dok mu je pastoralni, ruralni Vels otkrio čari ekologije. Onda je stigao u Pariz, do Muzeja moderne umetnosti i prestižnih galerija. Svojim instalacijama i performansima posvećenim očuvanju prirode, u Briselu, evropskoj prestonici ‒ simbolu vlasti i moći, nizom upozoravajućih zastava ukazao je na katastrofalnu politiku koju Evropa vodi u vezi sa privredom i posebno sa poljoprivredom.

Prešao je put od podkozaračkog dečačića odgajanog bez roditelja do neobično bogate umetničke biografije u kojoj se nižu uspesi evropskog ranga

Prešavši Atlantik, na rezidencijalnom umetničkom programu predstavio je svoju razrađenu ideju Muzeja mlekarstva i čitavog angažovanog sistema kojim je konsekventno postavljao važna društvena, politička i etička pitanja vezana za odnos savremenog čoveka prema okolini. I više od toga: kao neumorni borac za nasleđe, on je svojim video-radovima i multidisciplinarnim postavkama isticao opasnost udaljavanja čoveka od prirodnih zakona i naglašavao pogubne posledice koje to ima za naš goli život. I za celu planetu.

Angažovao se u transnacionalnom društvu „Umetnost i poljoprivreda”, zajedno sa čuvenim arhitektom i teoretičarem Remom Kolhasom, upozoravajući na opasnosti od enormne, nekontrolisane industrijalizacije poljoprivrede isključivo u ekonomskom interesu moćnih multinacionalnih korporacija, agrohemijskih industrija i megasupermarketa. Kragulj je bio poznat po svojim neumoljivim stavovima da je „poljoprivreda bez kulture pogubna” i zato je verovao – ma koliko to zvučalo utopijski – da kreativni ljudi, umetnici pre svega, treba da se ujedine sa svim intelektualcima i da zajedno sa potrošačima i proizvođačima pronađu najadekvatnija rešenja za održivi razvoj poljoprivrede, za sprečavanje devastacije životinja, između ostalog i zbog serije novih bolesti izazvanih lošim održavanjem i neadekvatnom ishranom. Verovao je u mogući opstanak i oporavak naše tako duboko ugrožene planete.

Poslednjih godina je o tome manje govorio: možda je shvatio da njegova i bitka njegovih saboraca ne vodi ka uspešnom cilju i da se polako ali sigurno nade u pobedu gube. A možda je zbog toga i ta višedecenijska posvećenost konceptualnom izrazu jasne ekološke svesti, ispunjena vrlo različitim formama izražavanja, u Kraguljevom stvaralaštvu postepeno doživljavala izrazite promene. Njegovi objekti, slike, crteži i grafike, nastajali u zadnje vreme, dobijali su izuzetno svedene, čiste forme koje su samo u svojim korenima nosile iste ideje i poruke, kao nekadašnje, gotovo barokno postavljene instalacije sa živim životinjama, biljkama ili performansi sa brojnim akterima u prirodi i mišljeni za prirodu. Ti noviji, minimalistički radovi, dovedeni do savršenstva konstrukcije, u svojoj srži suptilno i nenametljivo odjekuju dalekim asocijacijama na umetnikovu – nikad prekinutu – vezu s prirodom: zelena boja nagoveštava travu; savršeni krug je zabran za smeštaj životinja; poprečna linija određuje zatvoren prolaz...

Radovan Kragulj je tiho govorio i tiho živeo, ali njegov glas se daleko čuo u umetničkom svetu. O njemu su pisali uticajni kritičari i teoretičari umetnosti, poput Edvarda Lusi-Smita, Flora Beksa, Marka Le Bota, Pjera Ruva, Pola Hamonda, Fernanda Garsije Dorije, Jana Hantera, kod nas – Miodraga B. Protića, Ljiljane Ćinkul, Zorana Gavrića, Azre Begić, Aleksandera Basina, Đorđa Kadijevića, Melihe Husedžinović, Estele Bjelice, Nine Živančević, Milije  Belića, Bore Draškovića, Živadina K. Mitrovića, ali i njegova posvećena supruga Snežana Nena Kragulj. I mnogi drugi. Družio se u Beogradu sa Brankom Miljušem, Miodragom Nagornim, Leonidom Šejkom, Urošem Toškovićem i Dadom Đurićem.

Zahvaljujući Vladimiru Veličkoviću, kako je pričao, upoznao je Pariz, Frensisa Bejkona i ostao da živi i radi u njemu. U Njujorku je sretao Kristoa i njegovu suprugu Žanu-Klod, a u Londonu kritičara i kolekcionara Ronalda Penrouza u njegovu suprugu – čuvenu fotografkinju Li Miler. Marinu Abramović je najviše cenio iz perioda njenog života i rada sa Ulajem. Doživeo je da izađe iz štampe dugo pripremana, reprezentativna monografija u izdanju Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, čiji je član bio, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije i sa beogradskim izdavačem Zoricom Stablović Bulajić na čelu kuće „HERA-edu”.

Kragulj se postepeno gasio; sve je manje mogao da radi, sve je teže komunicirao. Samo je zadržao blagost svog pogleda. I pruženu ruku prijateljstva.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zika
RIP Kraguljac!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.