Све спремно за градњу станице на Прокопу

Све административне препреке за изградњу станичне зграде у железничкој станици „Београд центар” на Прокопу отклоњене су прекјуче када је, како нам је потврђено у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, потписана пријава радова, документ после којег инвеститор може да отвори градилиште. Она је уследила 24 дана након издавања грађевинске дозволе за објекат од 5.650 квадратних метара са 88 паркинг-места и око 600 квадрата наткривених излаза са перона један и шест. Оно што јуче нико барем званично није могао да прецизира у министарству укључујући и министра Томислава Момировића, али ни инвеститор „Инфраструктура железнице Србије”, ни финансијер, односно партнер државе у овом послу компанија „Рејлвеј сити”, јесте да ли ће почетак градње бити 8. или 9. августа, како је то прошле недеље у два наврата најавио Александар Вучић, председник Србије.

Момировић је јуче за Танјуг казао „да ће радови врло брзо почети и да ће ускоро, у наредних неколико дана, и свечано бити обележен почетак радова”. Прецизнији одговор јуче нисмо добили од финансијера, као што се „Рејлвеј сити” ни прошлог петка није изјашњавао о роковима почетка градње станичне зграде. Али јесте о њеном завршетку – крај 2023, после чега следи опремање.

Детаље о станичној згради „Рејлвеј сити” до сада није износио, иако је изградњу првобитно најављивао за јесен прошле године. Јавност је од тада једино могла да види тродимензионалне приказе будућег комплекса са комерцијалним садржајима које ће финансијер у некој другој фази да зида.

За додатно стрпљење пре него што сазна о појединостима пројекта јуче је јавност замолио и Момировић. Он је, као преноси Танјуг, казао да ће за неколико дана бити представљен пројекат. Нагласио је да ће главна железничка станица на Прокопу бити повезана са будућим метроом и да је та веза од стратешке важности за саобраћај јер једино тако могу да се максимално искористе и станица и метро. Он очекује да врло брзо почне изградња и још два прилазна колосека на Прокопу и наводи да ће те радове финансирати „Инфраструктура железнице Србије” из сопствених средстава.

Момировић је указао да је последњих година доста инвестирано у развој железничке инфраструктуре и возове, подсетивши да је направљена брза пруга између Београда и Новог Сада, да се иста гради до Суботице, као и да ће у октобру почети градња брзе пруге од Београда до Ниша.

– Враћамо железницу на саобраћајну мапу ове земље. Не ради се овде само о главној железничкој станици, већ и о развоју потпуно новог дела Београда и великим инвестицијама које ће пратити главну железничку станицу и развоју потпуно новог урбаног центра. Више ће се инвестирати у развој железнице и у Војводини и централној Србији. Крагујевац ће добити бољу железничку везу, као и западна Србија пошто ће се наставити реконструкција барске пруге од Ваљева до границе са Црном Гором. При крају је израда пројектне документације – казао је Момировић.

Уколико ресорни министар и други надлежни у држави заиста желе да их железнички путници озбиљно схвате, ове и сличне најаве што пре би морале да добију конкретизацију на терену. Јер мозаик српске железнице не чини само брза пруга од Беогрaда од Новог Сада са возом „Соко” који раздаљину између два града савладава за пола сата. Део тe „слагалице” је актуелна агонија путника на барској прузи на којој се возови мало-мало кваре и касне. Железничку причу Србије чини и вишегодишње непостојање директне путничке везе између истока Србије и Београда, али и многе укинуте железничке линије на територији земље, као и бројни километри дотрајалих пруга на којима се возови преспоро крећу.

Да ли су грађани заиста прихватили Прокоп као главну станицу?

Томислав Момировић истакао је да су грађани прихватили Прокоп као главну станицу уместо старе на Савском тргу и да људи све више користе станицу „Београд центар”. То је тачно, али не зато што им Прокоп одговара, него зато што, хтели – не хтели, немају велики избор железничких станица у центру града. Али, тврдња ресорног министра да су путници ову станицу и те како прихватили уместо старе Главне није на месту. Јер, и даље су врло живе и актуелне критике железничких путника надлежнима у граду и држави што су стару Главну у лето 2018. затворили не оставивши на њој ниједан колосек за одвијање путничког саобраћаја по узору на многе европске метрополе које и даље имају железничке станице у самом центру. Прокоп се званично зове „Београд центар”, али са самим центром града, за разлику од старе Главне, нема ни близу добру везу јавним превозом. Улогу централне железничке Прокоп је 2018. преузео инфраструктурно некомплетан, а на све то неизвесно је и када ће метроом бити повезан са центром. Све то је управо можда и разлог што као боље чвориште и главну железничку у Београду путници доживљавају новобеоградску железничку где се путницима и пуне возови који иду ка Новом Саду. Уосталом, и запослени на железници незванично истичу да ће, поготову када буде завршена нова аутобуска у Блоку 42, новобеоградска железничка де факто бити главна, а не Прокоп.