Зашто (не) у НАТО

Представници посланичких група у Скупштини Србије различито су реаговали на питање о приступању Србије НАТО-у, у јавности јуче поново подстакнуто изјавом министра Одбране Драгана Шутановца да је "нетачна теза да ће НАТО да кошта Србију далеко више него што бисмо имали користи од уласка у ту алијансу". Шутановац је додао да би војна неутралност могла да има лоше последице по наше грађане, по питању школовања, живота и стандарда.

И владајућа коалиција и опозиција подељени су по питању уласка Србије у НАТО: ДСС се противи уласку у алијансу, док ДС и Г17 плус сматрају да би Србију неулазак у НАТО коштао више. У опозицији радикали и социјалисти деле став ДСС-а, док ЛДП види НАТО као спас за Србију.

Као разлоге за улазак у НАТО посланици су навели већу безбедност Србије, бољи стандард грађана, као и финансијску помоћ војсци. У прилог томе да Србија не уђе у НАТО наводе се бомбардовање бивше Југославије 1999. године, високи трошкови и обавезе које би држава имала према НАТО-у.

– Програмски став ДСС-а, који је потврђен на Главном одбору странке, јесте да Србија треба да буде неутрална земља у војно-политичком смислу, а то значи ван војних савеза – рекао је за "Политику" посланик ДСС-а Ђорђе Мамула.

– Посебно нисмо за придруживање НАТО-у. Ми смо за европске интеграције и за улазак у ЕУ, у којој већ деценијама живи и ради велики број наших грађана. Република Србија је у Партнерству за мир, јер је једно бити партнер и равноправни сарадник, а друго бити у савезу који подразумева строге, тешке обавезе – каже посланик ДСС-а.

Када се ради о тези да би Србију улазак у НАТО мање коштао него неулазак, Мамула је одговорио да "појединачне изјаве неће да коментарише", али да је извесно да су "трошкови бомбардовања НАТО-а 2.500 људских жртава, од чега седамдесет деветоро деце, 5.000 рањених и материјална штета од око 30 милијарди динара, а то пише и у уџбенику историје за осми разред основне школе". Они који имају рачуницу колико би нас коштало придруживање НАТО-у, нека објаве те рачунице, поручио је.

На питање да ли би се став ове странке о НАТО-у променио уколико би САД показале спремност да за Србију повољно реше статус Косова, Мамула је кратко одговорио: "Став ДСС-а о КиМ заснива се на повељи ОУН, Међународном праву и ставовима Конференције о европској безбедности и сарадњи из 1977. године". Мамула је слично одговорио на питање да ли би став ДСС био другачији уколико би у расправи о Космету дошло до "омекшавања" става Русије, чији су званичници у неколико пута изјавили да не подржавају идеју уласка Србије у НАТО. "Наш став о свим овим питањима је принципијелан и исти какав је био и док смо били опозициона странка, а засновали смо га на повељи ОУН и међународном праву".

Портпарол и посланик ДС Јелена Марковић истиче да је дилема о уласку у НАТО "вештачка, и представља наметнуто политичко питање које безразложно дели грађане Србије, јер Србија је тек приступила Партнерству за мир и о кандидатури у НАТО се још не разговара, нити се она помиње". Ипак, супротно ставу ДСС-а, ДС сматра да је за Србију "значајно свако чланство у међународним организацијама које омогућују бољи стандард и већу безбедност".

– Кад будемо процењивали да ли да уђемо у алијансу, треба да донесемо заједничку одлуку, засновану на рационалним разлозима, свесни да ће ускоро баш све земље у окружењу постати чланице НАТО-а, коме су приступиле и све развијене земље света. У том смислу, Србија треба да размисли о ступњу безбедности уколико би се одлучила за војну изолацију – каже Јелена Марковић.

На разне процене да трошкови уласка у НАТО могу да износе и више милијарди долара, она подсећа да НАТО има строге критеријуме и захтеве за пријем у чланство, а да би се они испунили финансијски помаже припрему кандидатуре војске те земље, у смислу помоћи коју Србија већ добија кроз програм Партнерства за мир. Земљи са овако осиромашеном војском, као што је наша, приступ НАТО-у, финансијски може само да користи.

Што се тиче става Русије, портпарол ДС сматра да "свет више није биполаран, подељен на Русију, на једној, и Америку, на супротној страни". И Русија сарађује са Америком у програмима смањења наоружања Партнерства за мир, напомиње Јелена Марковић.

Снежана Стојановић-Плавшић, заменик председника посланичке групе Г17 плус, сматра да "Србија још није у ситуацији да одлучује о уласку у НАТО" и да су за њу су тренутно најважније европске интеграције.

– Тешко да неко у Србији воли НАТО након бомбардовања 1999. године и свих последица. Али, питање уласка у НАТО није емотивно, већ рационално: сигурно је да за Србију није добро никакво конфронтирање са НАТО-ом, баш зато што се показало какве су његове последице. А оне говоре да би трошак уласка у НАТО свакако био мањи од одлуке да Србија једина у југоисточној Европи не буде члан алијансе којој још нису приступиле само четири чланице ЕУ – каже Јелена Марковић.

Посланик СРС Немања Шаровић подсећа на јасан став радикала да Србија не треба никако да приступи НАТО-у "после хиљада изгубљених живота, рушевина и свих осталих последица бомбардовања". Шаровић додаје да никаква промена руског става у том смислу не би могла да промени став СРС-а, иако ова странка Русију уважава као "једину брану да Косово досад буде проглашено независним".

Посланик СПС-а Жарко Обрадовић каже да има "много разлога због којих је СПС против уласка Србије у НАТО, организације коју води САД, а остали само следе њену политику, а од тих разлога је бомбардовање најважнији". Ипак, социјалисти сматрају да грађани на референдуму треба да одлуче о да ли ће приступити алијанси. Он додаје да би "једину корист од уласка у НАТО имала ова алијанса ојачавајући тако своју моћ одлучивања на нашем тлу". Обрадовић обећава да ће се "лично позабавити различитим проценама трошкова приступања".

Посланик ЛДП-а Небојша Ранђеловић каже да ова странка има јасан став да је прави пут за Србију – Евроатлантске интеграције и да је неписано правило за све земље да се у ЕУ улази најпре преко Партнерства за мир, па преко НАТО-а.