Zašto (ne) u NATO

Predstavnici poslaničkih grupa u Skupštini Srbije različito su reagovali na pitanje o pristupanju Srbije NATO-u, u javnosti juče ponovo podstaknuto izjavom ministra Odbrane Dragana Šutanovca da je "netačna teza da će NATO da košta Srbiju daleko više nego što bismo imali koristi od ulaska u tu alijansu". Šutanovac je dodao da bi vojna neutralnost mogla da ima loše posledice po naše građane, po pitanju školovanja, života i standarda.

I vladajuća koalicija i opozicija podeljeni su po pitanju ulaska Srbije u NATO: DSS se protivi ulasku u alijansu, dok DS i G17 plus smatraju da bi Srbiju neulazak u NATO koštao više. U opoziciji radikali i socijalisti dele stav DSS-a, dok LDP vidi NATO kao spas za Srbiju.

Kao razloge za ulazak u NATO poslanici su naveli veću bezbednost Srbije, bolji standard građana, kao i finansijsku pomoć vojsci. U prilog tome da Srbija ne uđe u NATO navode se bombardovanje bivše Jugoslavije 1999. godine, visoki troškovi i obaveze koje bi država imala prema NATO-u.

– Programski stav DSS-a, koji je potvrđen na Glavnom odboru stranke, jeste da Srbija treba da bude neutralna zemlja u vojno-političkom smislu, a to znači van vojnih saveza – rekao je za "Politiku" poslanik DSS-a Đorđe Mamula.

– Posebno nismo za pridruživanje NATO-u. Mi smo za evropske integracije i za ulazak u EU, u kojoj već decenijama živi i radi veliki broj naših građana. Republika Srbija je u Partnerstvu za mir, jer je jedno biti partner i ravnopravni saradnik, a drugo biti u savezu koji podrazumeva stroge, teške obaveze – kaže poslanik DSS-a.

Kada se radi o tezi da bi Srbiju ulazak u NATO manje koštao nego neulazak, Mamula je odgovorio da "pojedinačne izjave neće da komentariše", ali da je izvesno da su "troškovi bombardovanja NATO-a 2.500 ljudskih žrtava, od čega sedamdeset devetoro dece, 5.000 ranjenih i materijalna šteta od oko 30 milijardi dinara, a to piše i u udžbeniku istorije za osmi razred osnovne škole". Oni koji imaju računicu koliko bi nas koštalo pridruživanje NATO-u, neka objave te računice, poručio je.

Na pitanje da li bi se stav ove stranke o NATO-u promenio ukoliko bi SAD pokazale spremnost da za Srbiju povoljno reše status Kosova, Mamula je kratko odgovorio: "Stav DSS-a o KiM zasniva se na povelji OUN, Međunarodnom pravu i stavovima Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji iz 1977. godine". Mamula je slično odgovorio na pitanje da li bi stav DSS bio drugačiji ukoliko bi u raspravi o Kosmetu došlo do "omekšavanja" stava Rusije, čiji su zvaničnici u nekoliko puta izjavili da ne podržavaju ideju ulaska Srbije u NATO. "Naš stav o svim ovim pitanjima je principijelan i isti kakav je bio i dok smo bili opoziciona stranka, a zasnovali smo ga na povelji OUN i međunarodnom pravu".

Portparol i poslanik DS Jelena Marković ističe da je dilema o ulasku u NATO "veštačka, i predstavlja nametnuto političko pitanje koje bezrazložno deli građane Srbije, jer Srbija je tek pristupila Partnerstvu za mir i o kandidaturi u NATO se još ne razgovara, niti se ona pominje". Ipak, suprotno stavu DSS-a, DS smatra da je za Srbiju "značajno svako članstvo u međunarodnim organizacijama koje omogućuju bolji standard i veću bezbednost".

– Kad budemo procenjivali da li da uđemo u alijansu, treba da donesemo zajedničku odluku, zasnovanu na racionalnim razlozima, svesni da će uskoro baš sve zemlje u okruženju postati članice NATO-a, kome su pristupile i sve razvijene zemlje sveta. U tom smislu, Srbija treba da razmisli o stupnju bezbednosti ukoliko bi se odlučila za vojnu izolaciju – kaže Jelena Marković.

Na razne procene da troškovi ulaska u NATO mogu da iznose i više milijardi dolara, ona podseća da NATO ima stroge kriterijume i zahteve za prijem u članstvo, a da bi se oni ispunili finansijski pomaže pripremu kandidature vojske te zemlje, u smislu pomoći koju Srbija već dobija kroz program Partnerstva za mir. Zemlji sa ovako osiromašenom vojskom, kao što je naša, pristup NATO-u, finansijski može samo da koristi.

Što se tiče stava Rusije, portparol DS smatra da "svet više nije bipolaran, podeljen na Rusiju, na jednoj, i Ameriku, na suprotnoj strani". I Rusija sarađuje sa Amerikom u programima smanjenja naoružanja Partnerstva za mir, napominje Jelena Marković.

Snežana Stojanović-Plavšić, zamenik predsednika poslaničke grupe G17 plus, smatra da "Srbija još nije u situaciji da odlučuje o ulasku u NATO" i da su za nju su trenutno najvažnije evropske integracije.

– Teško da neko u Srbiji voli NATO nakon bombardovanja 1999. godine i svih posledica. Ali, pitanje ulaska u NATO nije emotivno, već racionalno: sigurno je da za Srbiju nije dobro nikakvo konfrontiranje sa NATO-om, baš zato što se pokazalo kakve su njegove posledice. A one govore da bi trošak ulaska u NATO svakako bio manji od odluke da Srbija jedina u jugoistočnoj Evropi ne bude član alijanse kojoj još nisu pristupile samo četiri članice EU – kaže Jelena Marković.

Poslanik SRS Nemanja Šarović podseća na jasan stav radikala da Srbija ne treba nikako da pristupi NATO-u "posle hiljada izgubljenih života, ruševina i svih ostalih posledica bombardovanja". Šarović dodaje da nikakva promena ruskog stava u tom smislu ne bi mogla da promeni stav SRS-a, iako ova stranka Rusiju uvažava kao "jedinu branu da Kosovo dosad bude proglašeno nezavisnim".

Poslanik SPS-a Žarko Obradović kaže da ima "mnogo razloga zbog kojih je SPS protiv ulaska Srbije u NATO, organizacije koju vodi SAD, a ostali samo slede njenu politiku, a od tih razloga je bombardovanje najvažniji". Ipak, socijalisti smatraju da građani na referendumu treba da odluče o da li će pristupiti alijansi. On dodaje da bi "jedinu korist od ulaska u NATO imala ova alijansa ojačavajući tako svoju moć odlučivanja na našem tlu". Obradović obećava da će se "lično pozabaviti različitim procenama troškova pristupanja".

Poslanik LDP-a Nebojša Ranđelović kaže da ova stranka ima jasan stav da je pravi put za Srbiju – Evroatlantske integracije i da je nepisano pravilo za sve zemlje da se u EU ulazi najpre preko Partnerstva za mir, pa preko NATO-a.