Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Kњижевни разговори на тргу

Чини се да аутори из године у годину ревитализују античку идеју о тргу као месту сусрета и размене, пре свега духовних добара, каже Светлана Ивановић, главна уредница програма „Трг песника” у Будви
Са једног од програма на „Тргу песника” у Будви: разговор о Ленарду Коену (Фото: Град театар)

Годинама уназад се на „Тргу песника”, будванском староградском тргу који носи име захваљујући књижевним програмима фестивала, што је само по себи важно, окупљају књижевни посленици и посвећеници, у сталној потрази за крајњим истинама о човеку и свету, темама сваке велике књижевности. У разговорима како са учесницима програма тако и са читаоцима у публици, чини се да аутори из године у годину ревитализују античку идеју о тргу као месту сусрета и размене, пре свега духовних добара, каже за „Политику” Светлана Ивановић, главна уредница програма „Трг песника”, традиционалне манифестације „Град театар”, у оквиру којег ће до 21. августа бити представљена плејада уметника писане речи, и објашњава какав је то спој књижевности и најстарије даме Медитерана: Будве:

– Континуитет сусрета на тргу, беседништва и сабеседништва, сучељавања али и усаглашавања различитих ставова, не само да увезује данашње време са временима настанка града Будве већ и свакодневно евоцира и средоземно културно искуство сталних кретања, долазака, одлазака и повратака, обнављања сећања и размене вести о новим сазнањима, али и потребе за непосредним разговорима. Можда је управо та непосредност и блискост, у времену доминантно обликованом посредовањем информација и склоношћу масовности посебна вредност идеје окупљања зарад књижевних разговора на тргу, коју необично цене не само посетиоци програма и грађани Будве већ и аутори, учесници програма.

Гости „Трга песника” током протеклих година били су, поред осталих, Роналд Харвурд, Ђерђ Конрад, Александар Генис, Тадеуш Ружевич, Борислав Пекић, Милорад Павић, Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Светлана Велмар Јанковић, Луко Паљетак, Анџеј Стасјук, Рафаел Аргуљол… Овом рекло би се бесконачном списку, ове године придружили су се: Матијас Енар, Игор Штикс, Радмила Петровић, Саша Радојчић, Милица Вучковић, Владислав Бајац…

– Да, када погледамо архиву фестивала, заиста делује невероватно да смо били у прилици да на „Тргу” у Будви сретнемо неке од најбољих писаца савремене књижевности. Свакако да више удела у томе имају уредници који су се раније бавили књижевним програмима фестивала. И данас се трудимо да обратимо пажњу на дела која су релевантна књижевно-уметничка чињеница и покушамо да са аутором организујемо разговор на „Тргу”. Уједно, пратећи савремену књижевну сцену, стичемо утисак да се никада као до сада није писало, али и да је, без обзира на хиперпродукцију писаног текста, могуће препознати ауторе који пишу добру књижевност. Да ли су то значајни књижевници познати и стручној јавности и читалачкој публици, да ли су то млади аутори који тек ступају на књижевну сцену, није пресудно. Важно је да њихово дело јесте рефлексија првенствено идеје о књижевности као уметности речи, а да потом и говори о изазовима и дилемама савременог човека, односно да нас се тиче. Поред тога што смо у прилици да непосредно разговарамо са писцима на „Тргу”, знамо и да се у разговорима са савременим тумачима књижевности и културе осврнемо на тековине канонских писаца ранијих епоха или да разговарамо о ауторима другачијих уметничких пракси и аспеката деловања у култури, о чијем се делу и даље промишља. Тако смо прошле године на „Тргу песника” обележили 200 година од рођења Достојевског и Бодлера, док смо ове, у сарадњи са амбасадом Канаде, били у прилици да разговарамо и о књижевним вредностима и културном утицају поезије Ленарда Коена.

Током 16 планираних вечери овога лета на „Тргу песника” у Будви разговара се о разумевању изазова човека, његовог бића и бивствовања… Кога ће још угостити и представити публици до 21. августа, до када траје овогодишње 36. издање „Град театра”, чији поднаслов гласи „Освајање слободе”, а чији је заштитни знак, рекло би се „Трг песника”, Светлана Ивановић каже:

– Поред аутора које сте поменули, ту су и писци из Црне Горе Мирко Јовановић, Татјана Ћаласан, Илија Ђуровић и Никола Маловић, који се без обзира на изразиту различитост поетика, баве темом одласка и потребе младих људи за просторним или духовним измештањем, што би свакако требало да нас нагна и на размишљање о несавршености и недовољности тренутка савременог окружења. Гости ће нам бити и Лаура Барна и Слободан Владушић, који у својим потоњим романима, у роману „Све моје сестре”, односно „Омами”, тематизују део наслеђа српске авангардне књижевности. И, полазећи од биографских података из живота Растка Петровића, односно Милоша Црњанског, у савременом српском роману успостављају континуитет са делом најбоље традиције српске књижевности, дајући истовремено могући одговор и на запитаност над околностима наших судбина. Уједно, на „Тргу песника” ће бити представљена и нова издања која можемо читати као театролошку литературу, па ћемо говорити о новој књизи Јанка Љумовића „Позориште као капитал” и о монографији „Никита Миливојевић – ја овде силазим” Оливере Милошевић о позоришном учинку редитеља, делом уписаном и у историју фестивала „Град театар”, а са којим је сарадња настављена и у овој фестивалској години, будући да је пред нама и премијера Шекспировог „Магбета” у његовом режији.

О томе колико је деликатно истрајати на квалитету и неговању добре традиције „Трга песника, наша саговорница објашњава:

– Завређивати пажњу и поверење публике и стручне јавности из године у годину свакако је један од највећих изазова у одабиру програма свих фестивалских сегмената, па и књижевног. Упркос ненаклоности данашњег света и ритма живота духовним дисциплинама и даље постоји потреба малог броја појединаца да своју запитаност над смислом људске судбине искаже писаном речју. Међу њима је и значајан број аутора о чијим делима је важно и потребно разговарати, како услед чињенице да континуирано досежу или пак првим делима откривају естетску суштину књижевно-уметничког стварања, тако и услед креирања нових поетичких увида и могућности исказа о савременом искуству. Иако су то аутори који долазе из различитих културних средина, баве се различитим темама, припадају различитим генерацијама или пак имају различит однос према књижевном наслеђу, што светске, што националних књижевности, чини се да им је заједничка јединственост и аутентичност, која утиче на упућивање позива за учешће. Свакако да на одабир делом утиче и одговорност према личном читалачком искуству и професији, професорима који су утицали на формирање знања и укуса, тимском раду у самој институцији, као и однос према традицији самог „Трга песника” из ранијих времена.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bosko
Trg pjesnika u Budvi je bio i ostao jedno veoma zapazeno mesto prezentacije kulture svih relevantnih pisaca iz bivsih jugoslovenskih prostora. Rado sam i obavezno, sa porodicom sedeo u publici i uzivao..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.