Море заједничког живота које смо изгубили

Хиљаду година Венеције, 850 година Светог римског царства, 816 година Краљевине Угарске и Хрватске, 542 године Хабзбурга, 443 године Османског царства, 400 година Републике Дубровник, 150 година уједињене Италије, 73 године Југославије стало је у књигу „Историја Јадрана. Море и његова цивилизација”, Еђидија Иветића, професора модерне европске историје на Универзитету у Падови, коју је објавила издавачка кућа „Архипелаг”. Иветић је помоћник ректора Универзитета у Падови за академске односе са универзитетима из земаља Источне Европе, при чему је посебно интензивна сарадња са универзитетима у Београду, Љубљани и Загребу, као и са другим институцијама које се баве историјским истраживањима у југоисточној Европи. Историчар и академик, у младости је радио као војни обвезник, као југословенски држављанин, на чувеном броду „Галеб”.

У овој књизи написао је обимну синтезу културне, друштвене, политичке и економске, војне и поморске историје Јадрана од 1000 године. пре н. е. до данас. Сам аутор каже да на Јадрану има много више историје него географије и исписује и одређује историју Јадрана, проводећи нас кроз све епохе и нације које су уз јадранску обалу живеле, сукобљавале се, прожимале... По Иветићу, Јадран је „море регион и историјски регион Медитерана и Европе” и повесна спона Италије и југоисточне Европе.

Јадран је био позадина несвакидашњих повести, попут историје Венеције, историје Италије, историје Балкана. Те су сплетене супротности нагомилане у времену и простору, многе одреднице на различите цивилизације. Јадран је „течна равница” (Бродел) затворено море, море пролаза, граница између Истока и Запада; море које спаја и раздваја у исто време; на Јадрану су се преплитали и преклапали многи догађаји политичке, културне, верске и националне природе.

Ова књига нам говори о историји Јадрана од античких времена до данас: о историји народа који су се суочили с њим, који су трговали и пловили од обале до обале, наметнули су своју власт, као Византија, па Венеција и Османлије; и с времена на време су живели скупа или се сукобљавали, попут Хабзбуршког царства и Италије, западног света и комунистичког света, држава насталих од бивше Југославије. Миленијумска историја путева и саобраћаја, ратова и суживота, осликава цивилизације настале на мору, захваљујући мору.

Летимичан поглед на две јадранске обале указује на различитости и занимљиву „језичку географију”: на западној обали говори се италијански, док су на источној присутни словеначки, италијански, хрватски, српски, албански и грчки језик.

У оквирима националних култура налази се верска и конфесионална географија, каже аутор. Католичанство преовлађује у Италији, Словенији и Хрватској. Православље је присутно у далматинском и херцеговачком залеђу, у Црној Гори, а грчко-албанска у јужној Албанији. Ислама има у залеђу у Херцеговини и у албанским заједницама у Бару и Улцињу и у великом делу Албаније. „До 19. века биле су то земље које су евоцирале Оријент, али и известан хомерски класицизам.” У последњих сто година то море са узајамним односима обала и народа, море заједничког живота смо изгубили. Заборављен је и однос између унутрашњости и приморја.

При крају књиге аутор нас подсећа на процесе и промене, набрајајући велике културне догађаје са обале Јадрана попут „Дубравачких летњих игара”, Пулског фестивала, Фестивала у Опатији, који је смишљен по узору на Фестивал у Санрему, Фестивал забавне музике у Сплиту, Јадранске сусрете, „Медитеранске игре”... али и на велики телевизијски успех серије „Наше мало мисто”, омиљене у целој Југославији. Главни јунак је доктор Луиђи, страствени поштовалац Дантеа, особењак који говори чакавицом и украшава свој говор венецијанизмима. Шаљиве догодовштине малог далматинског места сликовито и духовито су дочаравале остатке млетачке културе у ком се приморски живаљ прилагођава југословенској револуцији, комунизму и потрошачком менталитету.

Двадесети век обележили су дуготрајни сукоби и коначно мир између Југославије, Албаније и Италије. Данас је Јадран регион све више интегрисан у Европску унију, који доживљава нову еру сарадње након драматичног колапса Југославије. Јадран доживљава велику штету коју му наноси непромишљена експлоатација усредсређена на добит и профит од туризма и грађевинских подухвата и један други свет, онај који се труди да утврди меру загађености морске воде и угроженост животињског света, као и људи који насељавају те обале.

Пешице од делте Поа до Далмације

Пре 12.000 година први људи су могли да иду пешице од делте Поа до Далмације. Ниво мора је био сто метара нижи него данас, а континент се пружао до Анконе.