Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Улога најстаријег посланика

Неспорно је да сваки народни посланик у оквиру услова прописаних Уставом, законом и пословником има право и треба да практикује слободу политичког говора, јер је то једна од основних функција парламента (представништво политичког мишљења народа), али коришћење те слободе у процесно-техничком моменту представља својеврсну узурпацију поверене улоге Владета Јанковић као председавајући конститутивне седнице Парламента
Владета Јанковић (Фото А. Васиљевић)

Излагање најстаријег народног посланика, уваженог професора Владете Јанковића у својству председавајућег Народне скупштине, изазвало је буру и низ полемика у јавности. Каква је улога и положај најстаријег посланика, који председава конститутивној седници парламента? Да ли наш уставноправни поредак детерминише границе које у свом поступању ово лице не би смело да пређе и, ако да, на који начин? Коначно, да ли у дому слободе политичког говора треба да постоје ограничења у виду онога што овакав председавајући може или не може рећи?

Када је реч о конституисању новог сазива Народне скупштине, Устав Републике Србије прописује само најважније одредбе: да прву седницу „заказује председник Народне скупштине из претходног сазива”, да се на њој потврђују посланички мандати, те да се парламент сматра конституисаним од момента „потврђивања мандата две трећине народних посланика” (чл. 101). Закон о Народној скупштини овим одредбама додаје још само да се на првој седници „врши избор председника и потпредседника и именовање генералног секретара Народне скупштине” (чл. 16 ст. 2). Даља конкретизација процедура које важе приликом конституисања, у овом својеврсном интеррегнуму, препуштена је Пословнику Народне скупштине. У овом акту се на самом почетку наводи (чл. 3) да „до избора председника Народне скупштине, председава најстарији народни посланик (председавајући)”, а ако он не може или не жели да председава „седници Народне скупштине председава следећи најстарији присутни народни посланик”. Обриси замишљене улоге председавајућег пре избора председника Народне скупштине видљиви су већ из наредног става („председавајућем у раду помаже по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине”), као и из природе задатака које треба извршити на првој седници (потврђивање посланичких мандата, избор председника и потпредседника скупштине, именовање генералног секретара, избор чланова радних тела и сталних парламентарних делегација у међународном институцијама – чл. 4 пословника).

Јасно је из саме природе наведених послова да је улога председавајућег – најстаријег посланика техничко-церемонијалног карактера по својој природи. У периоду „транзиције” – интеррегнума између два сазива Народне скупштине неопходно је обезбедити услове за спровођење низа процесних радњи, те је симболички прикладно да у одсуству лица које од сувереног народа (путем парламентарне већине) изводи свој легитимитет за председавање скупштином, то буде најстарији посланик (као израз поштовања), уз помоћ оних најмлађих (што такође са собом носи извесну прикладну симболику). Церемонијално-технички карактер председавања најстаријег посланика тако не подразумева и политичко (посебно не партијско-политичко) деловање, јер у том капацитету он за тако нешто с једне стране нема легитимитет, а са друге – ни потпору у уставноправном оквиру.

Неспорно је да сваки народни посланик у оквиру услова прописаних Уставом, законом и пословником има право и треба да практикује слободу политичког говора, јер је то једна од основних функција парламента (представништво политичког мишљења народа), али коришћење те слободе у процесно-техничком моменту представља својеврсну узурпацију поверене улоге. Слично бокс мечу у коме је циљ савладати противника физичком снагом, у Народној скупштини се политички супарници сучељавају тежином својих политичких аргумената, ултимативно на ползу сувереног народа. Међутим, баш као што у боксу није дозвољено пре почетка меча упутити ударац супарнику (већ се тада треба руковати), исто би требало да важи и када је реч о политичкој утакмици у арени парламента.

Научни сарадник – Институт за упоредно право

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivan
Kraći govor koji je održao Predsednik narodne skupštine je bio opšte-političkog a ne partijskog karaktera, te u tom smislu vrlo primeren za tehnički mandat. Može se naravno diskutovati o tome da li je već samo insistiranje na javnom komentarisanju opšte-političkih tema partijska politika, a ne deo političke i demokratske kulture. U tom slučaju je prof. Janković revolucionar koga vredi podržati.
ljuba
Ne znam šta je to Vladeta Janković uradio za Srbiju a bio je dugo godina i na vlasti i opoziciji. Neka navede taksativno šta je uradio za Srbiju kad je bio na vlasti. Koliko je puteva izgradio, fabrika, mostova, škola, bolnica, obdaništa... Prazne priče bez konkretnih poslova više ne prolaze ni kod glupih.
Zoran Ilić
Da li je gradio i uradio nešto za zemlju ne znam, ali verujem da se nije ugradio.
Mile
Opozicija je skroz marginalizovana, nema ih ni na jednoj tv sa nacion. Frekvencijom. Kad konačno nađu način da se obrate narodu, vlast se sva uvredi, te nije demokratski, te ne pre zvona. Visoke standarde morala primenjujete na njih, sto iste ne primenite na sebe?
Земунац
Од првих вишестраначких парламентарних избора, па до дана данашњег, после сваких избора и конституисања парламента увек се чују приче о непоштеним, покраденим изборима од стране оних који нису добили жељени број гласова. Е, па господо позиционари, опозиционари и ви што гласате, када посланици уђу у скупштину, положе заклетву тиме дају легитимитет и скупштини и изборима који су их довели на то место. Ако сматрају да су покрадени шта ће онда у скупштини!?
Петар
Kao što je "Politika", kao najstariji dnevni list na Balkanu, u svom prvom broju u prvom članku objasnila šta je to sloboda medija i kako mediji treba da budu nezavisni, tako i najstariji poslanik na otvaranju zasedanja skupštine treba da podseti mlađe poslanike šta je to demokratija, šta su to slobodni i fer izbori i naravno šta je to slobodno i nezavisno informisanje. Voleo bih da "Politika" taj svoj najstariji tekst ponavlja svakodnevno na prvoj strani.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.