Уторак, 27.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Oпасни отпад завршава у обичним контејнерима

Како би се повећала стопа рециклаже батерија и сијалица, неопходно је да се локалне самоуправе побрину и обезбеде довољан број места за безбедно одлагање
Од око 600 тона продатих батерија у нашој земљи, само 17 тона се рециклира

Даљински од телевизора, па онај којим се мењају канали, зидни сат, већина интерактивних дечјих играчака – само су неки од предмета за које су нам неопходне батерије. И за сваки од њих потребна су бар два комада. Истраживања показују да у просеку сваки грађанин годишње потроши око килограм батерија. А од око 600 тона, колико се у истом периоду прода, само 17 тона батерија се рециклира. То је јако мало, а разлог је непостојање инфраструктуре за одлагање истрошених батерија, објашњава за „Политику” Сања Кнежевић Митровић, менаџерка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.

– Да би грађани били мотивисани да правилно одлажу овај опасан отпад треба им омогућити да што брже и једноставније стигну до места на којем то могу да учине. Али има и још нешто, сакупљачка мрежа није развијена јер држава не даје подстицајна средства оператерима за извоз овог отпада. Постоји неколико ритејл компанија које то раде о свом трошку у оквиру друштвено одговорног пословања – каже Сања Кнежевић Митровић.

Како у Србији не постоји постројење за рециклажу батерија, компаније морају да плате четири евра по килограму како би се у иностранству оне правилно третирале. Толико би коштало и било ког савесног грађанина када би позвао фирму која се бави сакупљањем и транспортом да јој преда истрошене батерије. А у целој земљи ово ради – само једна фирма.

– И на то се одразила чињеница да нису предвиђени никакви подстицаји, а они су изостали јер у Србији не постоји постројење за рециклажу. Да постоји, држава би помагала и сакупљање батерија. Међутим, случај са сијалицама нам показује да ни то није довољно. У нашој земљи постоји рециклажни центар који би могао да рециклира четири пута више сијалица него што је годишњи просек. Док се на српско тржиште годишње пласира између 70 и 100 тона сијалица, рециклира се само од пет до 10 одсто. Тако долазимо до закључка да је рецепт за подизање стопе рециклаже овог опасног отпада добра законска регулатива, али и развијена инфраструктура за његово одлагање – појашњава Сања Кнежевић Митровић.

Наша саговорница подсећа да је почетком године донет Програм управљања отпадом за период 2022–2031, који предвиђа решавање ових проблема успостављањем 169 рециклажних дворишта широм Србије. У пракси то значи да ће свака општина имати једно или два места на којем ће се одлагати отпад којем није место у обичним контејнерима: онај кабасти, искоришћена електронска и електрична опрема, отпадно уље… И, наравно, батерије и сијалице.

Док је код батерија људима већ на око јасно да је реч о опасном отпаду, свест о штетности сијалица није толико развијена. А обе носе, ако се непрописно одложе, ризик по здравље и животну средину. Сијалица садржи отровну живу, а батерије још и олово и кадмијум.

– Никако не би требало да их бацамо у контејнере. Тешки метали остављају тешке последице и на људе и на окружење, јер разградњом одлазе у земљу и у подземне воде. А ако заврше на депонији која, сведоци смо да се то дешава, може да се запали, тешки метали ће у виду честица доспети у ваздух – појашњава наша саговорница зашто су батерије и сијалице у категорији опасног отпада.

НАЛЕД је, у сарадњи с Гизом и приватним партнерима, покренуо пројекат „Повећање стопе рециклаже за батерије и сијалице” у оквиру ког су на 13 факултета Београдског универзитета постављене посуде за одлагање старих батерија и сијалица. Такође, овој акцији су се придружили град Крагујевац и београдска општина Стари град.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милентије
Али зато Агенција за заштиту животне средине јури фирме да плаћају то што загађују иако то не чине. Овде се види колико је та установа бесмислена. Србија никада загађенија, никада прљавија али битно да они наплаћују порез и дажбине од фирми.
Milos
U velikim trznim centrima ima kutija za odlaganje istrosenih baterija. Uvek su negde pri ulazu u radnju, Ja skupim 10-20 baterija ( ili koliko god) pa ponesem kad krenem u kupovinu
Никица
Мени је јуче пред децом особа која чисти те контејнере за одлагање рециклажног отпада (укључујући ту посебне преграде за електронски отпад и батерије) узела кесицу са батеријама из руке и убацила у велику канту у којој се налазио комунални отпад. Након што сам затражио објашњење - особа ми је објаснила да се сав отпад убацује у исти контејнер и да нема никакве сепарације! У питању је Ада Мол...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.