У стан може, али падобраном

Котор – Страни држављанин може у Црној Гори да купи стан или пак целу стамбену зграду и да се као власник укњижи у катастарске књиге. Но, куповином не стиче никаква права на двориште, односно земљиште које служи стану или пак згради. За разлику, дакле, од станара, црногорских држављана , не може рецимо да паркира свој аутомобил или пак да одмара у дворишту, јер укњижба на земљиште странцима није дозвољена.

По многима је овај апсурд блокирао промет некретнина на Црногорском приморју због чега је незадовољних на све стране. Управа за некретнине која спроводи поступке укњижбе и Министарство за финансије тумаче да укњижбе нису могуће јер то не дозвољавају садашњи прописи, већ да треба чекати нови својински закон.

Адвокатска канцеларија „Ијачић” из Котора опширним писмом и доста самоуверено обратила се црногорском парламенту с уверењем да не треба чекати нове законе, већ да то омогућавају садашњи прописи.

– Пре свега сматрамо да је Скупштина Црне Горе неоправдано пасивна, истичу Славо и Данијел Ијачић. –У праву важи правило да тумачење прописа даје онај који их доноси. Према томе органи управе могу да тумаче своје прописе, али не и својинске законе које доноси Скупштина. У овом случају ради се о преузетом југословенском закону о основама својинско-правних односа, те републичким законима о етажној својини и државном премеру катастра. Аутентично тумачење, по Пословнику, требало би да даје Скупштина ЦГ или пак Одбор за уставна и законодавна питања чиме би се избегле очигледне дилеме и погрешна тумачења у пракси.

У предметима којима се одбија укњижба странаца на дворишту и земљишту, Управа за некретнине се позива на закон из 1980. према комe странац на основу реципроцитета може постати само власник стана или зграде. Пошто се у тексту закона не спомиње изричито и земљиште на којем се налази зграда или стан, у Управи су протумачили да странцу не припада право на земљиште

– И овај бивши југословенски закон треба тумачити по правилима еволутивног, циљног и логичког тумачења, а не селективно, како то чине у Управи за некретнине. Издвојена формулација члана 80. поменутог закона не може бити правни основ за одбијање укњижбе на дворишту. У тумачењу бившег савезног прописа, прећуткују се одредбе главе 7. према којој се републички пропис из ове области претпоставља савезном закону. Дакле меродавно је републичко право. Пошто још није донет црногорски закон о својинским односима, ову правну празнину треба попунити сходно правима аналогије. По нашем мишљењу она је надомештена важећим Законом о етажној својини ЦГ, који регулише узајамне власничке односе зграде и дворишта, без обзира на лични статус власника стана или зграде. Дакле, по том закону власнику стана припада и право својине или коришћења земљишта. То се право стиче по аутоматизму, наглашавају Ијачићи.

У свом допису которски адвокати наглашавају да је Управа за некретнине само орган евиденције права и да укњижбе решава на основу јавних или приватних исправа. Није, дакле, овлашћена да преиспитује рад суда који у складу са законом доноси својинске пресуде или оверава уговоре, већ да само региструје стечена права.