Ко успорава селидбу

Од краја прошле године, Народни музеј у Београду је спреман за исељење да би почела дуго најављивана, неопходна реконструкција ове националне институције. Уметничка дела су спакована, простор за канцеларије запослених је обезбеђен на адреси Теразије 26.

Депо саграђен на периферији Београда је спреман и слови за технолошки најмодернији арт објекат у Европи, кажу упућени.

Ипак, проблем пресељења траје неуобичајено дуго, а разлози који би објаснили ово успоравање нису до краја јасни.

Последње информације везане за случај Народног музеја говоре да је фирма Кунсттранс која је градила поменути депо, поднела тужбу против Народног музеја због неисплаћеног закупа од 300.000 евра.

„Тужба није поднета, али је прецизније рећи да је покренута процедура о потраживању наплате”, каже Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја у Београду.

Татјана Цвјетићанин истиче да спакована дела из Народног музеја неће бити пренесена у депо за чување све док не буде решен проблем трајног финансирања. С обзиром на то да је Народни музеј установа на републичком буџету реално је очекивати да је за финансирање одговорно Министарство културе уз чију су сагласност, као што истиче директорка Народног музеја, донете све претходне одлуке, без обзира о ком је сазиву било речи.

„Уверена сам да ћеинови сазив у Министарству културе третирати проблем Народног музеја као приоритет”, каже Татјана Цвјетићанин која је о овом проблему разговарала са новим министром културе Небојшом Брадићем.

Директорка Народног музеја очекује да ће на јесен цела ствар коначнобити настављена тамо где јестала.

Директор Кунсттранса Ђорђе Бранковић тврди да нико из ове фирме није давао изјаве које су пренете у неким дневним листовима и истиче да је уговор склопљен са Народним музејем потпуно јасан а да су евентуална успоравања проблем буџета.

Депо у који би требало да буду пренесене уметнине из Народног музеја је по речима Татјане Цвјетићанин прошао стручни пријем и његова површина је нешто више од 1300 метара квадратних. Закуп је око 35.000 евра месечно, односно 32 милиона годишње.

Реакције везане за селидбу Народног музеја распламсале су се пре годину дана када је у београдске редакције стигло анонимно писмо чији се потписник декларисао као„патриота и љубитељ уметности који жели да утиче на своју баштину, историју и судбину своје земље”. У писму је између осталог билонаведено да је Народни музеј у Београду за смештај дела из својих збирки одабрао аустријску фирму Кунсттранс, без јавног тендера, као и да се депо где ће бити смештена драгоцена дела налази близу једне фабрике што може имати штетног утицаја на уметнине. Наведена је и тачна локација овог депоа, што је, иначе, због безбедности дела држано у тајности.

Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја Србије, тада је демантовала овакве гласинепотврдивши да је Закон о јавним набавкама у потпуности поштован, уз сву сагласност Управе за јавне набавке и Министарства културе Србије, да одговарајући простор обезбеди специјализована фирма „Кунсттранс”.

Све спекулације о немару везаном за смештај националног блага за сада пре свега демантује чињеница да запослени у Народном музеју имају високуодговорност и свестда се за вредне уметнине мора омогућити најбољи могући смештај.