Ko usporava selidbu

Od kraja prošle godine, Narodni muzej u Beogradu je spreman za iseljenje da bi počela dugo najavljivana, neophodna rekonstrukcija ove nacionalne institucije. Umetnička dela su spakovana, prostor za kancelarije zaposlenih je obezbeđen na adresi Terazije 26.

Depo sagrađen na periferiji Beograda je spreman i slovi za tehnološki najmoderniji art objekat u Evropi, kažu upućeni.

Ipak, problem preseljenja traje neuobičajeno dugo, a razlozi koji bi objasnili ovo usporavanje nisu do kraja jasni.

Poslednje informacije vezane za slučaj Narodnog muzeja govore da je firma Kunsttrans koja je gradila pomenuti depo, podnela tužbu protiv Narodnog muzeja zbog neisplaćenog zakupa od 300.000 evra.

„Tužba nije podneta, ali je preciznije reći da je pokrenuta procedura o potraživanju naplate”, kaže Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu.

Tatjana Cvjetićanin ističe da spakovana dela iz Narodnog muzeja neće biti prenesena u depo za čuvanje sve dok ne bude rešen problem trajnog finansiranja. S obzirom na to da je Narodni muzej ustanova na republičkom budžetu realno je očekivati da je za finansiranje odgovorno Ministarstvo kulture uz čiju su saglasnost, kao što ističe direktorka Narodnog muzeja, donete sve prethodne odluke, bez obzira o kom je sazivu bilo reči.

„Uverena sam da ćeinovi saziv u Ministarstvu kulture tretirati problem Narodnog muzeja kao prioritet”, kaže Tatjana Cvjetićanin koja je o ovom problemu razgovarala sa novim ministrom kulture Nebojšom Bradićem.

Direktorka Narodnog muzeja očekuje da će na jesen cela stvar konačnobiti nastavljena tamo gde jestala.

Direktor Kunsttransa Đorđe Branković tvrdi da niko iz ove firme nije davao izjave koje su prenete u nekim dnevnim listovima i ističe da je ugovor sklopljen sa Narodnim muzejem potpuno jasan a da su eventualna usporavanja problem budžeta.

Depo u koji bi trebalo da budu prenesene umetnine iz Narodnog muzeja je po rečima Tatjane Cvjetićanin prošao stručni prijem i njegova površina je nešto više od 1300 metara kvadratnih. Zakup je oko 35.000 evra mesečno, odnosno 32 miliona godišnje.

Reakcije vezane za selidbu Narodnog muzeja rasplamsale su se pre godinu dana kada je u beogradske redakcije stiglo anonimno pismo čiji se potpisnik deklarisao kao„patriota i ljubitelj umetnosti koji želi da utiče na svoju baštinu, istoriju i sudbinu svoje zemlje”. U pismu je između ostalog bilonavedeno da je Narodni muzej u Beogradu za smeštaj dela iz svojih zbirki odabrao austrijsku firmu Kunsttrans, bez javnog tendera, kao i da se depo gde će biti smeštena dragocena dela nalazi blizu jedne fabrike što može imati štetnog uticaja na umetnine. Navedena je i tačna lokacija ovog depoa, što je, inače, zbog bezbednosti dela držano u tajnosti.

Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja Srbije, tada je demantovala ovakve glasinepotvrdivši da je Zakon o javnim nabavkama u potpunosti poštovan, uz svu saglasnost Uprave za javne nabavke i Ministarstva kulture Srbije, da odgovarajući prostor obezbedi specijalizovana firma „Kunsttrans”.

Sve spekulacije o nemaru vezanom za smeštaj nacionalnog blaga za sada pre svega demantuje činjenica da zaposleni u Narodnom muzeju imaju visokuodgovornost i svestda se za vredne umetnine mora omogućiti najbolji mogući smeštaj.