Гаталици „Данко Поповић”

Аранђеловац – Књижевна награда „Данко Поповић” за 2021. годину припала је Александру Гаталици за роман „Двадесет пети сат”, у издању „Службеног гласника”.

Према мишљењу жирија, у чијем саставу су били Петар Пијановић (председник), Јана Алексић и Никола Маринковић (чланови), у остварењу „Двадесет пети сат” Гаталица је уверљиво, живописно али и провокативно упризорио емигрантско искуство српских интелектуалаца после Другог светског рата. Преплитањем историјских чињеница са чистом романескном фикцијом представљен је живот наших писаца, стваралаца, културних прегаоца, истакнутих државних и војних службеника који су након Другог светског рата били присиљени да напусте земљу или трајно остану изван њених граница.

Судбине јунака, неких од најрепрезентативнијих представника српске поратне емиграције, попут Милоша Црњанског, Станислава Кракова, Владимира Велмар-Јанковића, Миодрага Ал. Пурковића, Миодрага Стајића, Драгољуба Зире Павловића и других, бивају укрштене у носталгичној изградњи паралелног света – Београда, двадесет петог сата као велике метафоре недостајуће културе сећања.

У најужи избор, жири је уврстио и књигe „Ружа под ледом” Мирка Демића (Просвјета, Загреб) и „Омама” Слободана Владушића (Лагуна, Београд).

Народни музеј у Аранђеловцу ову награду додељује за најбољу књигу прозе већ 11 година. Од установљења, 2011. године, на листу добитника до сада су се уписали Воја Чолановић („Ода мањем злу”, 2011), Јован Радуловић (књига приповедака „Сумњива сахрана”, 2012), Драго Кекановић („Усвојење”, 2013), Владан Матијевић („Пристаништа”, 2014), Вуле Журић („Република Ћопић”, 2015), Слободан Мандић („Очев нови мандат”, 2016), Бели Марковић („Плава капија”, 2017), Весна Капор („Венац за оца”, 2018), Драгиша Калезић („Галерија Кирка”, 2019) и Иван Златковић („Ни жив ни мртав”, 2020).