Код куће сви свирају боље од мене

Гуча – Пут од родне махале у Владичином Хану до Гуче постао је звездана стаза за Бобана Марковића (44). Овде је, благодарећи свом божанском дару за музику, без велике школе и иједног сусрета са нотама, постао светски познат.

– Од почетка ове године свирао сам 13 дана у САД, Њујорку, Чикагу и Бостону, затим у Торонту, у Канади, онда у шведском Норчепингу, Италији, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Пољској, Чешкој, Швајцарској, Француској. У Мађарској је на концерт дошло 25.000 људи, пре месец дана у Бањалуци 20.000 – рекао је Бобан Марковић у разговору за „Политику”, јуче у Гучи, припремајући се за поноћни концерт свог оркестра.

Све саборе у Гучи, од првог, 1961. године, посетило је око 13 милиона гостију, на трубачку сцену у варошици ступило је укупно 9.400 даровитих, самоуких трубача и нико, сем Марковића 2001. године, није добио све десетке од жирија. Решио је да се од тада не такмичи („Ко добије све десетке у Гучи, не може више да напредује у каријери, зар не?”), а јуче су му домаћини, као почасном грађанину Гуче, указали још једно поштовање. Сабор је, наиме, предложио Влади Србије и Министарству културе да Марковића прогласе признатим уметником.

На разговор за наш лист дошао је радо, пошто смо се претходно чули посредством његовог пријатеља и великог поклоника, Михаила Мајсторовића из Чачка. Музичар је изабрао хладовину у дворишту школе у Гучи („Ако одемо у кафану нема разговора, одмах се појаве људи око мене”) и почео причу од детињства.

– Мама Јулка родила је пет ’ћери, па мене, и отац Драгољуб морао је платом портира у „Делишесу” да храни осмора уста. Одвојио је, некако, мало пара да ми у шестој години купи трубу, маштајући да постанем свирач. Али, не овакав, него да свирам у војном оркестру, све по нотама.

Мајка је, са своје стране, говорила јединцу да, као трубач, никад неће достићи њеног оца Павла Крстића.

– Она и сада прича да је деда свирао боље. Тако су у нашој кући сви бољи од мене, јер јавно признајем да је мој син Марко три пута бољи музичар него ја – приповеда Бобан. 

У Гучи се први пут појавио 1986. године („Још памтим да смо носили неке жуте мајице”), и нанизао победе: прва труба 1988, 1991, 1994, 1998. и 2001, најбољи оркестар 1993. и 2000. године. У међувремену се одметнуо у велики уметнички свет, снимивши од 1997. до 2007. године тачно десет компакт дискова са својом музиком у разним земљама. Енглески часопис „Сонг лајф” прогласио је Марковића најбољим трубачем света, али он користи сваку прилику да део славе подели са двадесетогодишњим сином.

(/slika2)– Марко је вежбао и десет сати на дан и хвала Богу што ми је послао таквог дечака. Спремамо славље за 20. и 21. август, син се жени Снежаном из Сурдулице. Весеље је првог дана у Хану, другог у хотелу „Врање”. Званица је око 500, за музику не бринем – вели Бобан.

„Отац и син, коме је 2006. предао вођење оркестра, виртуоз и таленат, размењују брзе назнаке темпа и срцепарајуће деонице у саставу који се опуштено креће затегнутом жицом између хаоса и савршенства”, написали су музички стручњаци.

– Сваке године у свету одржим око 115 концерата, с посетом од 800 до 25.000 слушалаца. Срце ми је пуно: свуда где свирамо нема слободног места иако публику чине скоро искључиво странци.

Где се не мора авионом, Марковићи и дружина путују у два минибуса: 13 музичара, по двојица возача и менаџера. „То је 17 људи, а са укућанима бар стотину душа живи од овог ансамбла, и то добро.”

Бобан има и ћерку Тамару (24), а она Вељка и Тијану.

– Уз Марка ћу, као музичар, дуже да потрајем и он ће, ако у Гучи 2010. године буде такмичење за прву трубу света, свирати за Србију.

Бобану је посебно стало до још две лепе успомене:

– Волим Србију и срећан сам што живим овде. На једном концерту у Америци натерао сам читаву дворану да ми скандира док сам био огрнут српском заставом. А на најновијем гостовању у САД видео сам велику слику џез легенде Луиса Армстронга, али је при дну постера била залепљена и моја.

У оркестру сина и оца Марковића свирају још трубачи Саша Јемчић, Срђан Спасић и Драган Коцић, тенористи Драгољуб Еминовић, Исидор Еминовић, Асим Ајдиновић и Горан Спасић, басиста Мустафа Селимовић, па Саша Станојевић и Александар Стошић на удараљкама, а Неџат Зумберовић удара у гоч.

Бобан се није бавио музичким школовањем: „Имам своје ноте и своје аранжмане које знам само ја и нико други не може да их прочита”. И није једини који се из Гуче винуо у висине искључиво снагом талента.

(/slika3)– Сваки школовани музичар могао би да позавиди бројним самоуким трубачима са Сабора у Гучи, који свирају без разумевања у ноте. Чак се начин музицирања тих људи побољшава из године у годину и достигао је завидну висину. У Гучу, уосталом, долазе најбољи од најбољих, и отуда је она јединствена у свету – каже др Мирјана Закић, етномузиколог и председник петочланог стручног жирија који ће у недељу оцењивати свирку 16 најбољих оркестара у Србији.

У ишчекивању великог финала, мала Гуча постала је још тешње место. Председник Саборског одбора, Слободан Јоловић, цени да је само у прва два саборска дана (среда, четвртак) варошицом прошло 140.000 посетилаца, меркајући своју шатру, свој оркестар и свој начин да, ношени трубама, на кратко утекну од свакодневице која се понавља.

Гуча је ових дана постала и седиште, или лежиште, чак 10.000 кампера, које природа њихове туристичке улоге нагони да повремено гледају ка небу. Њима су се, свако на свој начин, нашли дежурни метеоролог РХЗС, упозоривши на време – да се у петак на ноћ и у суботу пред јутро очекују пљускови са непогодама, и Слободан Јоловић, као додола, рекавши да Сабор „има 500 труба које ће растерати сваки облак”.

Кућни ред приредбе предвиђа да у два сата ујутро свако крене у свој шатор или кућу, и фајронт у ту уру показао се као веома лековит против мамурлука. Поред весељака, и овај сабор окупио је много света жељног да ради и заради штогод, па је само на почетку приредбе општинска управа издала укупно 217 решења за привремено обављање делатности, крчмарима и власницима тезги. Појавила се, шта се може, и друга врста „пословних људи”: полиција у Гучи привела је тројицу београдских Рома, откривши да су на Сабору покушали да пусте у оптицај 200 фалсификованих евра. Колико да се зна да је ово, ипак, Србија.

-----------------------------------------------------------

Алкометри на прилазу Гучи

Апатинска пивара саопштила је да је Саобраћајној полицији поклонила четири алкометра који ће бити коришћени на прилазима Гучи током овогодишњег Драгачевског сабора.

Постављање четири алкометара најновије генерације је део промотивне акције „Кад пијем не возим – Гуча 2008” коју спроводе Министарство унутрашњих послова и Апатинска пивара да би повећали свест младих о томе да је опасно возити након конзумирања алкохола. Бета