Живот или правила – шта је старије

Недавна посета председника Египта Србији изузетно ме је обрадовала и подсетила на догађај из младости. На граници између Египта и Израела, на шездесетом километру пута Газа–Исмаилија–Каиро, фебруара 1958. године замењивали смо војнике из Канаде, због смене њиховог контингента Мировних снага Уједињених нација. Кренувши на задатак из Ел Ариша, где је био смештен одред из Југославије, командант нас је испратио речима: „Другови, будите опрезни, будни и чувајте се.”

Осмог дана (писао сам дневник) наше поподневно одмарање прекинула је снажна експлозија. Истрчимо из шатора и угледамо, недалеко од израелске границе, подизање дима и прашине. Противтенковска мина, каже наш инжињерац. Неколико минута касније, три наоружана човека носе рањеника, објашњавају нам, два човека су у џипу погинула, овај је тешко рањен. Моле да их превеземо до болнице.

Наш старешина тог дана није био с нама. Изричито нам је било забрањено било какво уплитање с египатском и израелском војском. Били смо поштовани и омиљени код обе зараћене стране. Свако од нас знао је добро утврђена правила припадника снага Уједињених нација на Синају. Рањеник је био египатски официр с тешком повредом грудног коша. Био сам возач камиона. Одлуку сам морао сам да донесем. Тада двадесетједногодишњем војнику, десетару, хиљаде мисли за и против заглушиле су главу. Погледах још једном у правцу рањеника. Био је тридесетих година. Крварење све јаче. Наредих: „Скидајте мешине с водом с каросерије!”

После пређених десет километара, угледам санитетско возило с ознаком УН. Непрекидно им свирам. Заустављају се испред нас. Истрчим. Испред мене пуковник, Канађанин. То како сам на енглеском, који сам знао само од гледања филмова, и мимиком објаснио описани догађај, колега из санитетског возила касније је нашем лекару казао: „Феноменално ми је ваш војник описао о чему је реч и подсетио ме на Хипократову заклетву.” Испред хируршке амбуланте, генерал, командант санитета, Канађанин, три минута се мучи да донесе одлуку. И он прави прекршај. Живот и правила, шта ли је старије? Знао сам да је и он, попут мене и пуковника, дао предност животу.

Саопштење главне болнице УН на Синају гласило је: „Учинили смо све али...”

Џипом војне полиције стижем на рапорт. Командант Одреда треће смене, потпуковник Љубомир Кљајић каже: „Соломуне, ниси смео то да урадиш, али добро је што си тако поступио.” Можете замислити којом брзином страх замењује понос. Дан касније, понос се увећава: „Званично, Влада Египта захвалила је за хуманост Уједињеним нацијама и влади Југославије.”

Шпиро Соломун,
политиколог