Ближи ли се крај ере јефтиних авио-карата

Ирска компанија „Рајанер”, један од пионира лоукост летова у Европи и свету од средине осамдесетих, летећи само на релацији Лондон–Даблин развила је идеју да обезбеде убедљиво најјефтиније авио-карте у односу на конкуренцију. Проширили су се широм Европе, посао је цветао, путници су летели неретко за десет евра, али је, кажу, сада дошао крај ери јефтиних карата. Компанија с логотипом златне харфе на крилу авиона, синоним за јефтине летове, тврди да су брегзит и рат у Украјини одузели путницима могућност да повољно лете светом. Због рата у Украјини повећане су цене нафтних деривата, неких и до шест пута, док је, кажу у „Рајанеру”, брегзит крив за недостатак аеродромских радника, што је такође допринело томе да можда више никада, а сигурно не у наредних неколико година, неће бити летова од десет евра. Недостатак особља паралисао је аеродроме широм Британије, али и у остатку Европе, што је допринело гужвама, кашњењу и одлагању летова, губљењу пртљага, додатним трошковима. Цене у авионима нискобуџетне фирме убудуће ће бити исте за сва места, дакле неће постојати седишта јефтинија у односу на остала, а износ за карте скупље од десет евра додатно ће бити увећан.

Извршни директор „Рајанера”, Мајк О’Лири окривио је премијера Бориса Џонсона и „друге амбициозне идиоте” за стварање услова који су довели Британију у кризу након напуштања Европске уније.

„Да је било имало етике и искрености у поступцима Џонсона и његове владе, изашли би и признали да је брегзит катастрофа, пре свега што се тиче слободног кретања радне снаге, и да је један од најгорих изазова с којим се суочава британска економија”, рекао је О’Лири за Би-Би-Си.

За хаосе на аеродромима и повећање цена летова, шеф ове компаније криви брегзит, тачније креаторе политике који, каже, морају да регулишу инфлацију којој се компанија прилагођава када подиже цене својих услуга. Компаније попут „Рајанера” сигурно ће и даље успешно пословати јер ће, упркос најавама, купци још више бити осетљиви на цене и тражиће повољније летове јер су истовремено порасли и трошкови живота, рачуни за струју и храну. О’Лири је позвао политичаре ЕУ и Велике Британије да врате инфлацију на око два одсто јер ће, каже, у супротном начин живота бити озбиљно нарушен. Иначе, инфлација у Великој Британији ће вероватно са око девет расти на 13 одсто, што је рекорд у последњих 40 година.

Нискотарифне компаније и даље ће пословати трудећи се да одрже репутацију тако што ће цене карата бити повољније, али више неће бити драстичних разлика у односу на конкуренцију. Цене код нискобуџетних авио-превозника биле су некада ниже и до 80 одсто. Тако се чувени О’Лири, који је „Рајанер” винуо у висине и ваздушни транспорт путника учинио доступнијим у односу на време када су монопол држали скупи национални превозници чинећи летове луксузом, после две деценије успеха у послу нашао у позицији да јавности саопшти да ће за многе вероватно опет одлазак на аеродром постати немогућа мисија.

Ову авио-компанију основао је ирски милијардер Тони Рајан, с којим је у почетку радило свега 25 људи. Први њихов лет повезивао је лондонски аеродром „Гејтвик” и „Вотфорд” у Ирској авионом са свега 15 седишта. Након свега годину дана скептици су схватили да нису у праву када су говорили да његов концепт неће преживети. Компанија је отворила нову линију Даблин–Лондон и увела још два авиона. „Рајанер”, па је потом постао конкуренција националним авио-компанијама и константно се ширио. Међутим, непрофитабилни су били све до 1991, када је Тони Рајан на челно место довео Мајкла О’Лирија, који је препородио фирму и остварио Рајанов сан упркос томе што су земље ЕУ регулисале саобраћај у корист националних авио-компанија.