Имунотерапија брзо блокира алергију

Лето је време када су алергени полена корова најизраженији. Међу њима најпознатији су полени амброзије и артемисије. Поред полена корова, присутне су и гриње, које су заступљене током целе године. Због ових разних алергена, велики број људи се ових дана жали на кијање, цурење носа, запушен нос, свраб у очима и носу, гребање у грлу... Уз то, код неких су присутни и симптоми доњих дисајних путева као што су кашаљ, отежано дисање, свирање у грудима, кратак дах... Особе које имају симптоме алергијског ринитиса често се жале и на лош сан, нервозу, раздражљивост, слабу концентрацију и малаксалост. Поред симптома које изазивају у дисајним путевима, алергије могу бити узрок промена на кожи, попут свраба, црвенила, екцема, копривњаче, али могу изазвати и проблеме у дигестивном систему, то јест повраћање и болове у стомаку. Симптоми алергије захтевају мултидисциплинарни приступ лечењу, с обзиром на то да особама са алергијом може бити умањена радна способност, посебно ако имају занимање које је повезано са радом у природи.

Како истиче др Александра Вуков, педијатар и пулмолог-алерголог, август, септембар и октобар су три месеца у години када је алергија на амброзију у пуном јеку. Амброзија је једногодишња коровска биљка која се најчешће налази на ораницама кукуруза, сунцокрета и необрађиваном земљишту поред путева. Једна биљка произведе милијарду поленових зрна, а неколико зрна је довољно да код осетљивих особа изазове алергијску реакцију. Полен амброзије је најалергогенији полен на нашем подручју, а чињеница да се поља амброзије шире из године у годину представља све већу опасност за здравље људи.

– Уколико имамо тегобе у носу као што су кијање, цурење , запушеност, а нисмо болесни, немамо температуру, не осећамо малаксалост и симптоми трају дуже од седам дана или се понављају у исто доба године две-три године заредом, требало би да посумњамо на алергију. Саветује се јављање на преглед алергологу, који ће, након што саслуша тегобе и симптоме, проценити које ће дијагностичке процедуре предузети. Први корак су кожне прицк-пробе. Оне се изводе тако што се на кожу подлактице нанесу алергени у капима, затим малом ланцетом направимо контакт коже и алергена. Након петнаестак минута на месту где смо апликовали алерген, појавиће се црвенило и мали плик ако особа има алергију на тај алерген. Испитивање се даље наставља анализирањем параметара из крви, који нам дају прецизније податке о алергији – истиче др Вуков.

Лечење алергије има неколико корака, од којих је први избегавање контакта са алергеном. Саветује се праћење концентрације полена у ваздуху и излазак напоље када је она најнижа, као и после кише или ветра. Препоручује се ношење заштитних наочара, шешира, скидање гардеробе у којој смо били напољу и прање руку и лица по уласку у стан.

– Лечење симптома алергије обично захтева употребу антихистаминика, односно лекова који су антагонисти Х1 рецептора, који су укључени у многобројне инфламаторне и алергијске механизме. Врло често, поред њих се укључују и назални кортикостероиди, који се убризгавају у нос у облику капи или спреја. Они утичу на смањење отока слузнице носа, умањују симптоме упале, смањују цурење из носа и чине да он буде проходан. Ако медикаментозна терапија није довољна да смири симптоме алергијског ринитиса, саветује се имунотерапија. Имунотерапија представља давање растућих доза алергена у облику капи или вакцина, како би имуни систем на њих одреаговао и стварао блокирајућа антитела. Створена антитела помажу да следећи пут када организам буде у контакту са алергеном, не реагује на њега или много слабије одреагује на њега. Имунотерапија траје три до пет година. Сматра се да деца трајно изгубе алергију на алерген за који су узимали терапију, а да одрасле особе 20 година буду без тегоба – наводи наша саговорница.

Алергије се наслеђују и број особа са алергијом расте из године у годину. У породицама које имају децу са алергијом препоручује се да мајке током наредне трудноће узимају посебне пробиотике који утичу на имуни одговор и смањују испољавање алергије.

– Ако се алергије не лече, могу да проузрокују низ проблема познатијих као „атопијски марш”. Атопијски марш представља развој алергије од рођења, који почиње алергијом на храну или екцемом и наставља се као алергијски ринитис. Последњи степеник јесте алергијска астма која се манифестује као кашаљ, отежано дисање, свирање у грудима и кратак дах. Лечење траје више година са смањењем плућних функција и смањењем квалитета живота особе са тегобама. Алергије су болест савременог начина живота и урбаних средина. Често се спомиње хигијенска хипотеза. Почетком деведесетих година прошлог века, енглески лекар Давид Страчан приметио је да деца у руралним срединама оболевају ређе од алергије него деца у градским срединама. То се објашњава чињеницом да су деца у руралним срединама проводила доста времена напољу, долазећи у контакт са микроорганизмима у првим годинама живота, што је утицало да се смањи ризик од развоја алергије. Стога, децу дефинитивно не треба држати под стакленим звоном у првим годинама живота – истиче др Вуков.

Сматра се да ће до 2025. године свака друга особа испољити неки вид алергије. Ако оба родитеља имају алергију, потомци ће у 75 одсто случајева имати алергију, ако један родитељ има алергију, деца ће је испољити у 50 одсто случајева, а ако мама и тата немају алергијске болести, чак 27 одсто постоји вероватноћа да ће њихови малишани имати неки вид алергије.