Индустријске зоне доносе радна места, не и велике приходе

Крагујевац – Неформална престоница Шумадије се припрема за формирање нове индустријске зоне која ће под називом „Самар” бити смештена у насељу Корман, поред старог пута за Баточину. Површина зоне је 8,5 хектара, а ту ће моћи да се граде индустријски погони, складишта, постројења за млевења камена, асфалтне и бетонске базе, станице за снабдевање горивом. Акценат је стављен на коришћење обновљивих извора енергије, а планом је предвиђено и проширење постојеће саобраћајне инфраструктуре.

Крагујевац већ има неколико великих индустријских зона на ободу града, а придошле стране и домаће компаније допринеле су отварању радних места. Број незапослених се смањује, али су буџетски приходи и даље скромни, па град још није у могућности да се самостално упусти у велике пројекте, осим ако не подигне кредит. Зато је помоћ државе четвртом по величини граду у земљи и даље неопходна.

Почетком седамдесетих година прошлог века дуж десне обале Лепенице формирана је индустријска зона која је служила развоју тада моћне „Заставине” фабрике аутомобила, али и других фирми, попут фабрике галових ланаца „Филип Кљајић”. Та зона је и данас активна, будући да су ту последњих година отворени погони и домаћих и страних компанија, углавном из металског, хемијског и дрвнопрерађивачког сектора. С почетком овог века у Крагујевцу су оформљене и друге радне зоне, као што је она у насељу Петровац, поред пута за Тополу. Град је најавио отварање радне зоне и у селу Цветојевац, поред северне обилазнице, то јест пута који иде до Мрчајеваца, где ће се спојити са Моравским коридором и Коридором 11.

У за сада највећој индустријској зони „Феникс”, површине 155 хектара, налазе се салони аутомобили и погони неколико великих страних компанија које се баве производњом делова за аутомобиле и грађевинске машине, као што су кинески „Јанфенг”, немачки „Вакер Нојзон”, шпанска „Текниа”. Та зона је формирана на самом улазу у град, из смера Баточине, те је интересовање компаније да баш ту отворе своје погоне и даље велико.

Домаћа компанија „Милановић” је на потезу Собовица-Лужнице, поред пута за Тополу, формирала модеран индустријски „Мајнд парк”, а на том месту послује и велики „Сименс”, који је започео производњу и извоз шинских возила у Немачку и друге европске земље.

С доласком страних компанија, број незапослених у Крагујевцу рапидно опада. Пре десетак година, у граду је било око 24. 000 људи без посла, данас се на евиденцији Националне службе за запошљавање налази око 16.000 Крагујевчана који траже радни ангажман. Додуше, има и оних Крагујевчана који су са списка незапослених избрисани административним путем, са образложењем да нису активно тражили посао. У Крагујевцу постоје и предузећа која фиктивно ангажују радну снагу, а реч је углавном о партијским кадровима, тако да званичне податке о броју стварно незапослених треба узети са резервом.

Упркос доласку страних компанија, буџетски приходи су и даље скромни, па Крагујевац још нема потребан инвестициони потенцијал. То је на једној скупштинској седници потврдио и градски већник за финансије Ненад Станишић. Зато је град увек приморан да подигне кредит или затражи помоћ државе, уколико жели да реализује неку већу инвестицију, као што је на пример реконструкција главне пијаце и старог здања „Тржнице” или изградња нове водоводне и канализационе мреже у оквиру пројекта „Чиста Србија”.

Последњих година планирани буџетски приходи се крећу између девет и десет милијарди динара, али је реализација увек испод очекиваног нивоа. Стварно прикупљена средства довољна су само за функционерске и чиновничке плате, за асфалтирање неког сеоског сокака или крпљење рупа по градским улицама које су у очајном стању.

Велико је питање под каквим условима стране компаније долазе у Крагујевац. Када је 2008. године држава потписала уговор са „Фијатом”, градска скупштина је донела одлуку да ову компанију ослободи плаћања свих локалних дажбине. Домаће компаније и мали привредници те обавезе морају да измире, уколико не желе да се суоче са строгим пореским протоколима и инспекцијским контролама. Биће да је и то један од разлога што крагујевачки буџет није довољан за неку озбиљнију инвестицију, као што је на пример изградња новог позоришта или адекватног библиотечког здања.