Немачко-француски „гасни судар”

Француска еколошка политика у Пиринејима, најновија је препрека у грозничавој потрази Немачке да себи, у незапамћеној гасној кризи, издејствује нове, кључне енергетске ослонце унутар ЕУ. Наиме, колико прошлог четвртка, немачки канцелар Олаф Шолц здушно је подржао изградњу гасовода од постојећих и будућих ЛНГ терминала у Португалији и Шпанији преко Француске, до централне Европе, односно Немачке.

„Нови гасовод између Иберијског полуострва и централне Европе преко Француске, знатно би унапредио нашу енергетску безбедност. Погураћу изградњу гасовода из правца Португалије и Шпаније”, поручио је Шолц, на својој првој летњој конференцији за новинаре, у јеку новог пада снабдевања „ Северним током 1” и истовременог великог опадања водостаја на реци Рајни.

Иберијско полуострво деценијама је углавном усмерено на гас из Сибира, Норвешке, Алжира... Шпанија је изградила седам терминала за увоз и прераду ЛНГ, при чему се највећа таква инсталација у Европи налази у Барселони. Истовремено, Португалија има један такав ЛНГ терминал, са потенцијалом да лука Синес постане логистичко раскршће за отпремање тог енергента (пристиглог преко Атлантика), даље у Европу, наводи лондонски „ Фајненшел тајмс”.

Шолц је открио да је о иберо-европском копненом гасоводу (без прецизирања на који пројекат мисли) већ разговарао са лидерима Шпаније, Португалије и Француске, као и са Урсулом фон дер Лајен, председницом Европске комисије.

Званични Лисабон и Мадрид одмах су подржали овај Шолцов предлог.

„ Немачка може 100 посто да рачуна на посвећеност Португалије изградњи гасовода. Данас гас, сутра хидроген”, поручио је прошлог петка на „Твитеру” португалски премијер Антонио Коста.

Мадрид је на немачко ургирање одговорио прецизним планом. Нова секција гасовода између Шпаније и Француске може бити завршена за мање од годину дана, тачније за девет месеци, најавила је у петак, Тереза Рибера, шпанска министарка енергетике и заштите животне средине. Иначе, колико у мају Урсула фон дер Лајен је поручила у Барселони, да је гасовод МИДКАТ (акроним од имена француске регије Миди и шпанске Каталоније) „кључан” за снижавање енергетског ослонца ЕУ на фосилна горива и „окончање уцена Кремља”, пренео је својевремено бриселски портал „ Јурактив”.

Да гасовод преко Пиринеја, дуж шпанско-француске границе, први пут зацртан још 2003. године, ни у овој, иначе незапамћеној енергетској кризи у ЕУ, неће лако проћи, потврђено је Лисабону у недељу. Иначе, пре 19 година, сматрало се да би МИДКАТ могао да замени 10 одсто увоза сибирског гаса.

„Европа разматра изградњу цевовода за течни природни гас (ЛНГ) од Шпаније до Италије, као начин да заобиђе француске приговоре”, саопштио је у недељу,  португалски премијер Коста, пренео је АП.

Према његовим речима, Португалија и Шпанија могле би другим земљама у ЕУ допремити велике количине ЛНГ, само што би за изградњу подводног ЛНГ гасовода било потребно неколико година.

Да ли ће званични Париз, у новонасталој европској гасној кризи, одступити од дугогодишњег отпора завршетку 190 километара дугог МИДКАТ гасовода рутом кроз источне Пиринеје, између места Хосталрик северно од Барселоне и Барбаире на југу Француске, остаје да се види. Француски енергорегулатор ЦРЕ, као и оператор француских гасоводних мрежа ГРТ ( у власништву фирме „ Енџи”) својевремено су ( у пролеће 2018) – на основу студије независне консултантске групе Поуру, дошли до закључка, који је подржао Париз, да је МИДКАТ енергетско-финансијски неисплатив пројекат у постојећим условима. Потом су шпански регулатор ЦНМЦ и француски ЦРЕ почетком 2019. објавили да дижу руке од тог пројекта, наводећи у заједничком саопштењу да би градња кроз Пиринеје угрозила тамошњи екосистем, посебно узимајући у обзир „недавно усвојену политику ЕУ о окретању чистијим изворима енергије”. Мадрид је у међувремену, овог пролећа променио мишљење о МИДКАТ-у, али не и Париз.

„Француски ангажман у плановима за изградњу гасовода који би повезивао Шпанију са остатком Европе далеко је од активног”, оценила је у марту Тереза Рибера.

У међувремену, „рампа” новом иберо-европском гасном повезивању, помаља се можда и на другој страни. Наиме, неизвесно је да ли ће се Брисел сложити са мајском проценом Мадрида да изградњу кључног гасовода, по оцени Фон дер Лајенове, треба да финансира ЕУ, а не шпански порески обвезници. Према ранијим проценама, цена неопходних радова на завршетку МИДКАТ-а креће се између 400 милиона и две милијарде евра.