Хармонија њива и катедрала

Нови Сад – Пет великих уљаних слика новосадског сликара и таписеристе Бошка Петровића (1922–1982), доминирају галеријским простором Музеја савремене уметности Војводине, где су изложена поводом 100 година од рођења знаменитог уметника, али и 40 година од његове смрти. Претежно у мрким тоновима земље, мотиви ових уља на папиру и на платну су њиве уз које се уздижу катедрале или људске главе, затим фигуре људи, голих и наглашено издужених, кревети на спрат, сачињени од апстрактних тела која леже, те хлеб, наређан као на полици, уз нешто више колорита.

На изложби је укупно 33 рада у различитим техникама плодног ствараоца са Петроварадинске тврђаве, који је био и професор Академије уметности у Новом Саду, један од оснивача „Атељеа 61” за израду таписерија, у чијем атељеу је и данас смештена ова установа, аутора, поред осталог, грандиозног мозаика „Војводина”, који у здању Бански двор краси зид Велике сале Скупштине Војводине.

Према речима кустоскиње изложбе, историчарке уметности Татјане Панић, дела Петровића која су изложена настала су од 1956. до 1978. године, а осим из уља настала су и у техникама колажа, монотипије, темпере и акварела. Реч је о колекцији која је у Музеј савремене уметности Војводине доспела у октобру 2020. као поклон наследника уметника, ћерке Вишње Петровић и сина Мирка Петровића.

Бошко Петровић

(Фото: МСУВ)

Тиме је проширена поклон-збирка овог уметника на 59 радова и она представља, уз поклон збирке Милана Керца, Милете Виторовића, Стојана Трумића, Душана Миловановића и Богомила Карлавариса, једну од најобимнијих донација у збирци сликарства овог музеја.

– Највећи део наше уметничке колекције је настао прикупљањем, захваљујући поклонима уметника, њихових наследника, породица и других људи који су осетили потребу да даровањем увећају фонд који ми баштинимо – казала је на недавном отварању изложбе музејска саветница Сузана Вуксановић и истакла да целокупна културна баштина почива на институцији легата.

Према њеним речима, ова изложба је производ озбиљног и стручног поимања институције легата, заправо жеље да се на тај начин широј јавности презентује оно што се сматра вредностима и потенцијалом, јер се легати све чешће, како напомиње, третирају као терет, нешто што захтева посебну бригу за коју друштво најчешће или нема слуха, или нема довољно пара, мада она мисли да је то једно исто.

Када је музеј отворен 1966, тада је у њега ушло првих неколико радова Петровића. Касније је сам уметник у неколико наврата поклањао своје радове, а музеј, тада Галерија савремене уметности Војводине, приређивала му је изложбе током живота и након смрти, навела је музејска саветница.

У време када је стигао поклон наследника, кустоскиња изложбе Татјана Панић је била у музеју на стручној пракси, тако да изложба под називом „Бошко Петровић (1922–1928): уметнички радови од 1956. до 1978. – Поклон Вишње Петровић и Мирка Петровића Музеју савремене уметности Војводине”, представља реализацију те праксе.

Она је отварајући изложбу рекла да је широј јавности можда мање познато да је Петровић више од деценије био кустос војвођанског музеја, свестан значаја институције легата, те да зато не изненађује што је музеју поклонио своја дела 1976. и 1978. године.

– Кћерка и син су се надовезали на праксу поклона коју је започео њихов отац. Он је био изузетно комплексна уметничка личност, у сталним трагањима, преиспитивањима, експериментисањима и због тога је његово сликарство тешко сагледати у једној равној линији, кроз смену фаза и периода – казала је кустоскиња.

Код њега се појављују, објашњава, више паралелних токова који егзистирају једна поред другог, смењују се интересовања за различите теме и дисциплине. Међутим, већински корпус својих мотива установио је крајем шесте и почетком седме деценије, а то су углавном теме из циклуса „Кревети на спрат”, њиве, манастири, катедрале, хоризонтале, сурдуци...

Изложба је отворена до 28. августа.