Варшава се противи увођењу евра

Специјално за „Политику”
Варшава – Јарослав Качињски, лидер странке Право и правда (ПиС), током протеклих недеља настоји да учврсти страначку структуру пред наступајуће изборе у јесен 2023, у јеку све очигледније економске кризе у Пољској. Одлука Качињског да се формално повуче из власти и посвети страначким пословима требало би да се посматра и у контексту заузимања новог, оштријег курса према ЕУ. У недавном интервјуу за страначки недељник „Шјећи”, лидер ПиС-а наговестио је заокрет у ставу пољских власти према Бриселу. Качињски је указао да преговарачки приступ према ЕУ неких личности у влади, а посебно људи око премијера Матеуша Моравјецког, није уродио плодом. Ово се, пре свега, односи на даље замрзавање средстава из европских фондова за пољски  стратешки план економског опоравка, иначе раније изазвано споровима око питања правосудних реформи у Пољској. Премијер Моравјецки најавио је подношење захтева за исплату средстава Европској комисији крајем октобра или почетком новембра, када ће бити јаснији став Брисела у вези са одлукама Пољске у области судства.

Тактички заоштрен став Качињског према ЕУ свакако је израз незадовољства лидера ПиС настојањима Брисела за скорије придруживање Пољске еврозони. Лидер владајуће странке ствара атмосферу да је ЕУ прекршила споразуме са Пољском, уз обавезу званичне Варшаве да заузме чвршћи курс према Бриселу. Из интервјуа Качињског могао би се извући закључак да је спреман за прекомпозицију снага унутар власти, где би ојачала фракција, која је више евроскептична, предвођена министром правде Збигњевом Зјобром. Поред тога, могуће су и нове реконструкције владе, посебно у контексту изборних припрема и тестирања нових програмских порука ПиС и Уједињене деснице.

Следећи нове смернице Качињског, највиши представници власти заузели су врло оштар курс према ЕУ и, посебно, Немачкој, у јеку еколошке катастрофе изазване помором рибе у Одри. Ова ситуација  изазвала је и дипломатске тензије са владом Немачке, која је оптужила Пољску за лошу сарадњу и размену информација у првим данима кризе. Од краја јула угинуло је чак 100 тона рибе у Одри, док извештаји сведоче и о угинулим птицама, дабровима и другој фауни дуж реке. Стручњаци наводе да су размере ове еколошке катастрофе без преседана последњих година у Пољској и да би екосистему могле бити потребне деценије да се опорави. Премијер Моравјецки сменио је функционере „Пољских вода”, владине агенције за управљање водама, као и челнике главног инспектората за животну средину, док је под ударом јавности и надлежно министарство за енергетику и животну средину на челу са министарком Аном Москвом.

Председник владе Пољске је оштро критиковао позицију ЕУ према рату у Украјини, јер „годинама Европа одбија да слуша глас истине из Пољске о руском империјализму”. Као негативне примере Моравјецки је посебно истакао Француску и Немачку, које је оптужио за „олигархијско одлучивање” у креирању спољнополитичког курса ЕУ. Премијер Пољске позвао је западне земље да наставе да испоручују оружје Украјини, напомињући да је само потпун повратак украјинских територија предуслов за дијалог и крај рата. Моравјецки је, истовремено, жестоко критиковао Немачку због „спорих испорука оружја” Украјини, оцењујући да би Русија одавно остварила „апсолутну победу” да су остале државе у оквиру ЕУ и НАТО следиле „немачку брзину у помоћи”.

Поред Немачке, на удару власти Пољске је и Доналд Туск, један од лидера пољске опозиције и високи функционер европских „народњака”. Гувернер Народне банке Пољске (НБП), Адам Глапињски, оптужио је Туска да „ради у корист Немачке на рушењу пољске владе и увођењу евра”. Глапињски је навео да је „управо Пољска препрека за стварање европске суперструктуре под командом Немачке”, са сопственом валутом и спремношћу да одржи независност и повећа сопствени ниво просперитета. Гувернер НБП сматра да Немачку „највише боли суверена пољска централна банка”, као и „динамичан економски развој Пољске”. Ипак, најновији показатељи пољске економије нису охрабрујући. НБП је објавила податке о стопи инфлације која је процењена на 15,6 одсто у односу на период пре годину дана.  Поред тога, економске анализе указују да су домаћи фактори одговорни за већину инфлационих исхода у Пољској. Стручњаци из државног Пољског економског института (ПИЕ) процењују да ће до успоравања инфлације вероватно доћи до краја године, углавном због јефтинијег горива. Међутим, стопа инфлације вероватно неће пасти испод 10 одсто до почетка 2023. Такође, евентуалне промене цена енергената за појединачне потрошаче и предузећа могу имати велики утицај на висину нивоа инфлације на прелазу из 2022. у 2023. годину.