Varšava se protivi uvođenju evra

Specijalno za „Politiku”
Varšava – Jaroslav Kačinjski, lider stranke Pravo i pravda (PiS), tokom proteklih nedelja nastoji da učvrsti stranačku strukturu pred nastupajuće izbore u jesen 2023, u jeku sve očiglednije ekonomske krize u Poljskoj. Odluka Kačinjskog da se formalno povuče iz vlasti i posveti stranačkim poslovima trebalo bi da se posmatra i u kontekstu zauzimanja novog, oštrijeg kursa prema EU. U nedavnom intervjuu za stranački nedeljnik „Šjeći”, lider PiS-a nagovestio je zaokret u stavu poljskih vlasti prema Briselu. Kačinjski je ukazao da pregovarački pristup prema EU nekih ličnosti u vladi, a posebno ljudi oko premijera Mateuša Moravjeckog, nije urodio plodom. Ovo se, pre svega, odnosi na dalje zamrzavanje sredstava iz evropskih fondova za poljski  strateški plan ekonomskog oporavka, inače ranije izazvano sporovima oko pitanja pravosudnih reformi u Poljskoj. Premijer Moravjecki najavio je podnošenje zahteva za isplatu sredstava Evropskoj komisiji krajem oktobra ili početkom novembra, kada će biti jasniji stav Brisela u vezi sa odlukama Poljske u oblasti sudstva.

Taktički zaoštren stav Kačinjskog prema EU svakako je izraz nezadovoljstva lidera PiS nastojanjima Brisela za skorije pridruživanje Poljske evrozoni. Lider vladajuće stranke stvara atmosferu da je EU prekršila sporazume sa Poljskom, uz obavezu zvanične Varšave da zauzme čvršći kurs prema Briselu. Iz intervjua Kačinjskog mogao bi se izvući zaključak da je spreman za prekompoziciju snaga unutar vlasti, gde bi ojačala frakcija, koja je više evroskeptična, predvođena ministrom pravde Zbignjevom Zjobrom. Pored toga, moguće su i nove rekonstrukcije vlade, posebno u kontekstu izbornih priprema i testiranja novih programskih poruka PiS i Ujedinjene desnice.

Sledeći nove smernice Kačinjskog, najviši predstavnici vlasti zauzeli su vrlo oštar kurs prema EU i, posebno, Nemačkoj, u jeku ekološke katastrofe izazvane pomorom ribe u Odri. Ova situacija  izazvala je i diplomatske tenzije sa vladom Nemačke, koja je optužila Poljsku za lošu saradnju i razmenu informacija u prvim danima krize. Od kraja jula uginulo je čak 100 tona ribe u Odri, dok izveštaji svedoče i o uginulim pticama, dabrovima i drugoj fauni duž reke. Stručnjaci navode da su razmere ove ekološke katastrofe bez presedana poslednjih godina u Poljskoj i da bi ekosistemu mogle biti potrebne decenije da se oporavi. Premijer Moravjecki smenio je funkcionere „Poljskih voda”, vladine agencije za upravljanje vodama, kao i čelnike glavnog inspektorata za životnu sredinu, dok je pod udarom javnosti i nadležno ministarstvo za energetiku i životnu sredinu na čelu sa ministarkom Anom Moskvom.

Predsednik vlade Poljske je oštro kritikovao poziciju EU prema ratu u Ukrajini, jer „godinama Evropa odbija da sluša glas istine iz Poljske o ruskom imperijalizmu”. Kao negativne primere Moravjecki je posebno istakao Francusku i Nemačku, koje je optužio za „oligarhijsko odlučivanje” u kreiranju spoljnopolitičkog kursa EU. Premijer Poljske pozvao je zapadne zemlje da nastave da isporučuju oružje Ukrajini, napominjući da je samo potpun povratak ukrajinskih teritorija preduslov za dijalog i kraj rata. Moravjecki je, istovremeno, žestoko kritikovao Nemačku zbog „sporih isporuka oružja” Ukrajini, ocenjujući da bi Rusija odavno ostvarila „apsolutnu pobedu” da su ostale države u okviru EU i NATO sledile „nemačku brzinu u pomoći”.

Pored Nemačke, na udaru vlasti Poljske je i Donald Tusk, jedan od lidera poljske opozicije i visoki funkcioner evropskih „narodnjaka”. Guverner Narodne banke Poljske (NBP), Adam Glapinjski, optužio je Tuska da „radi u korist Nemačke na rušenju poljske vlade i uvođenju evra”. Glapinjski je naveo da je „upravo Poljska prepreka za stvaranje evropske superstrukture pod komandom Nemačke”, sa sopstvenom valutom i spremnošću da održi nezavisnost i poveća sopstveni nivo prosperiteta. Guverner NBP smatra da Nemačku „najviše boli suverena poljska centralna banka”, kao i „dinamičan ekonomski razvoj Poljske”. Ipak, najnoviji pokazatelji poljske ekonomije nisu ohrabrujući. NBP je objavila podatke o stopi inflacije koja je procenjena na 15,6 odsto u odnosu na period pre godinu dana.  Pored toga, ekonomske analize ukazuju da su domaći faktori odgovorni za većinu inflacionih ishoda u Poljskoj. Stručnjaci iz državnog Poljskog ekonomskog instituta (PIE) procenjuju da će do usporavanja inflacije verovatno doći do kraja godine, uglavnom zbog jeftinijeg goriva. Međutim, stopa inflacije verovatno neće pasti ispod 10 odsto do početka 2023. Takođe, eventualne promene cena energenata za pojedinačne potrošače i preduzeća mogu imati veliki uticaj na visinu nivoa inflacije na prelazu iz 2022. u 2023. godinu.