ЕПС окривљују за мањак зелене струје

Осим за недостатак угља и мањак струје из термоелектрана, Електропривреда Србије је крива и што немамо довољно зелене енергије. Јер да је ЕПС на време изградио постројења која користе енергију ветра и сунца, данас би ти капацитети могли да надоместе струју која недостаје. Не би морао да увози електричну енергију, а могао би да прави вишкове, наводе за „Политику” из Министарства енергетике одговарајући на питање да ли би зелени киловати могли да нам помогну да смањимо увоз све скупље струје и угља.

Упитани да ли они који производе и продају зелене киловате имају обавезу да прво понуде ЕПС-у те количине, кажу да произвођач било које робе, па и електричне енергије сам одлучује о пласману, односно коме ће је продати.

Међутим, нови закони из области енергетике, посебно Закон о коришћењу обновљивих извора енергија нуди за ЕПС решење за ефикасно и повољно обезбеђење нових заменских капацитета, а које подразумева да ово јавно предузеће буде 100 одсто власник или већински сувласник пројеката изградње електрана које производе зелену енергију, наглашавају из Министарства енергетике.

На тај начин би ЕПС, додају, управљао производњом по сопственим потребама, а сва произведена струја би се могла користити у Србији, а у случају вишка, и извозити и чинити додатну зараду за ЕПС.

Упитани да ли би зелени киловати били јефтинији за ЕПС када би их куповао од оних који их овде производе или је и та цена иста као она на берзи, мр Жељко Марковић, виши консултант у „Дилоиту” и бивши дугогодишњи директор у ЕПС-у одговара потврдно.

– Наравно да би били јефтинији. Мали произвођачи били би изложени многим додатним трошковима уколико би пласирали своју енергију на берзи, тако да обично договарају дугорочан откуп своје производње са снабдевачима. У таквим ситуацијама ризик флуктуација цена, пласмана енергије, трошкова балансирања и других издатака преноси се на снабдевача, па сходно томе је и цена по којој снабдевач откупљује енергију мања – објашњава Марковић.

Наглашава да је тешко одговорити да ли би ЕПС да је саградио неке своје капацитете за обновљиве изворе енергије (ОИЕ) због тога мање увозио струју, наводећи да то зависи и од величине капацитета који би били изграђени.

– Можемо генерално рећи да је потребно изградити од четири до осам пута веће капацитете из варијабилних ОИЕ (сунца и ветра) како бисмо заменили капацитет из конвенционалне термоелектране. Да бисмо надоместили један мегават-сат из термоелектране, потребно је изградити од четири до осам мегавата из варијабилних обновљивих извора енергије. Потреба за увозом електричне енергије била би сигурно мања да имамо више изграђених капацитета из ОИЕ. При томе не мислим само на ЕПС, већ и на приватни сектор који нам је такође потребан са својим инвестицијама у зелене киловате – напомиње Марковић.

Од 1. августа увећана је накнада за зелену енергију са 0,435 на 0,801 динар по киловату коју плаћају сви грађани преко рачуна за струју. То значи да ће за месечну потрошњу од 400 киловата накнада која је до сада била 170 динара бити око 320. Овим потезом влада је помогла најпре ЕПС-у који је издвајао велики новац само да би покрио трошкове зелене енергије, јер оно што су грађани плаћали донедавно, није било ни близу довољно да се струја из ОИЕ плати онима који су је произвели.

Како се сазнаје када се на мрежи буду појавили и нови мегавати зелене енергије оних који граде соларне и ветропаркове реално је очекивати поновно поскупљење ових накнада.

Ново повећање цена тек стиже од 1. септембра када ће киловат поскупети за 6,5 одсто без ПДВ-а па ће струја у зеленој зони коштати 6,89, у вишој тарифи односно у нижој 1,724 динара. У плавој зони виша тарифа убудуће ће бити 10,34 динара, а нижа 2,586. Најскупља струја ће и даље бити за оне који су у црвеној зони и вишу тарифу ће плаћати 20,88 динара, а нижу 5,172 динара.