Електронска одбрана

Одговорност за недавно обарање Интернет сајтова Министарства пољопривреде и Српске православне цркве наводно је преузела „Kosova hackers group” (www.khg-crew.ws), хакерска група са Косова и Метохије и Албаније на чијој се званичној презентацији налазе подаци у којим земљама су напади извршени. Последњим хакерским нападима Влади Србије и Српској православној цркви није причињена већа штета, осим што су нападачи овим акцијама „зарадили” наслове у штампи, а творци сајтова доживели професионално понижење што су им презентације оборене.

Аутор „Новог хакерског речника”. Ерик Рејмонд дефинише хакера као паметног програмера, који својим знањем успева да рачунарске програме искористи до максимума, чак и изван граница за које су пројектовани. Према овој терминологији, која датира из средине деведесетих година прошлог века, особа која користи своје информатичко знање за рушење туђих рачунарских система и сајбер криминал назива се „крекер”, док се на дну електронске пирамиде налазе „ламери”, обично врло млади људи који немају велико рачунарско знање, већ само шире вирусе наносећи штету другима.

– Та се подела махом изгубила, будући да су медији пречесто и у добром и у лошем контексту за компјутерске генијалце користили термин хакер. Тако данас постоје само добри и лоши хакери. Ако ја, рецимо, сурфујући неким сајтом наше Владе приметим грешку, имам две могућности: једна је да их упозорим на постојање грешке како би је они исправили, а друга опција је да ту слабост искористим и направим штету – рекао је за „Политику” председник Центра за развој Интернета Слободан Марковић. Он каже да одговорност за заштиту сајтова који су се недавно нашли на мети албанских хакера лежи на власнику, односно Министарству пољопривреде.

– То што се тај сајт, како смо могли чути, не налази на серверу Владе већ код провајдера, не значи ништа. Провајдер, како му и име каже, само обезбеђује Интернет везу. Колико ја знам, у случају недавног обарања сајта Министарства пољопривреде нападнут је систем за управљање овом презентацијом, што је требало да спречи само министарство, односно администратор сајта – рекао је Марковић. 

Одмах после обарања сајта Министарства пољопривреде огласио се и специјални тужилац за високотехнолошки криминал Лидија Комлен-Николић, оценивши да су „напади на званичне сајтове Републике Србије последица техничке необразованости људи који су те сајтове поставили”. Ипак, у Управи за заједничке послове Владе Србије кажу да ажурирање и одржавање сајтова Владе врше „стручна лица у министарствима”. „Углавном се ради о образованим људима који су завршили факултет одговарајућег усмерења и прошли одређену процедуру пријема на основу јавног конкурса”, тврде у Управи.

Према мишљењу Слободана Марковића, проблем лежи у чињеници да држава нема довољно ни знања ни новца да обезбеди беспрекорно функционисање својих веб презентација.

– Одржавање презентације је свакодневна обавеза, није довољно само направити презентацију и с времена на време је ажурирати. Потребан је човек који ће се тиме бавити свих 365 дана у години. Држава није спремна да одвоји средства за тако нешто – рекао је он.

У Управи за заједничке послове кажу да Влада Србије после хакерских напада није претрпела никакву штету у смислу губљења или угрожавања безбедности података, јер се „на сајтовима углавном налазе подаци информативног карактера”. Са друге стране, ова Управа много већи акценат ставља на „мрежну заштиту” електронске комуникације међу члановима Владе, која садржи информације много већег значаја.

Наша јавност још се сећа хакерског рата који је заправо започео и пре бомбардовање СРЈ од стране НАТО-а. Неформални тимови српских хакера предвођени „Црном руком” и „Српским анђелима” обелоданили су све адресе војних рачунара НАТО-а у Европи, а посебно у Италији, па је из целог света кренула кампања напада и њихово разграђивање. Представник НАТО-а за штампу Џејми Шеј није крио да само из Београда стиже дневно неколико хиљада порука којима је блокиран приступ сајту НАТО-а, и то у данима када је Северноатлантска алијанса помпезно обележавала своју педесетогодишњицу. Хакерски вируси „разорили” су и презентацију америчке морнарице, а њихов централни компјутер морао је неколико дана да буде искључен како би био доведен у ред. Наравно, има и обрнутих примера, али су српске електронске „жртве” биле неупоредиво мање, јер нам је таква била и „Интернет инфраструктура”.