Бугарски заокрет ка „Гаспрому”

Четири месеца након што је „Гаспром” прекинуо испоруке гаса Бугарској (због одбијања платног режима у рубљама), прелазна влада у Софији спремна је да започне преговоре са руским енерго-џином о даљој сарадњи, објавио је Росен Христов, министар енергетике на конференцији за штампу у понедељак.

„Преговори са ’Гаспромом’ су неизбежни, Бугарска од септембра нема довољно гаса за домаће потребе. Истовремено, немамо илузија да ће ти преговори бити лаки”, истакао је Христов.

Најави обнове контаката Софије са „Гаспромом”, првој те врсте у ЕУ, након увођења низа санкција Брисела против Русије, претходила су два догађаја. Наиме, прелазна влада премијера Гулуба Донева одбила је да прихвати раније уговорену понуду америчке енерго-компаније „Шенир” са претходном владом о испоруци седам танкера са течним гасом (три до краја године и четири у 2023) прихватајући само један товар америчког ЛНГ.

Званична Софија је тај потез објаснила папреном ценом понуђене робе и недостатком одговарајућих терминала за претовар тог ЛНГ у суседној Грчкој. Истовремено, Елеонора Митрофанова, руски амбасадор у Бугарској, поручила је да ако постоји интересовање Софије за наставак извоза гаса, то се може учинити. Митрофанова је притом нагласила да би плаћање даљих испорука сибирског гаса Бугарској морало бити обављено у рубљама, чему се Брисел иначе огорчено противи.

Готово трећина домаћинстава у Бугарској муку муче да плате све пристижуће рачуне, посебно оне за утрошену енергију, наводи истраживање ЕУ агенције Еврофонд. Бугарски искорак ка „Гаспрому” који је тамошња опозиција дочекала „на нож”, Христов је образложио речима да та земља нема обезбеђен гас већ за јесен. Претходна бугарска влада, како је оценио, „учинила је све да искомпликује односе са ’Гаспромом’ и да створи хаос у пословима у вези са изградњом интерконектора са Грчком”.

„Имамо са Русијом односе затегнуте до крајњих граница. То никада није било тако. Избацили смо све њихове дипломате. Комуникација је прекинута, док је писмена преписка попримила нечувене облике. Притом цене гаса све су веће, привреда и синдикати захтевају обнову испорука јефтинијег руског гаса”, навео је Христов.

Он је истовремено најавио да Софија у следеће две седмице улази у интензивне преговоре са Азербејџаном, због евентуалног дуплирања испорука гаса из те каспијске државе. Када би прелазна влада у Софији (следећи избори заказани су за 2. октобар) могла започети најављене преговоре са „Гаспромом” и какав би њихов исход евентуално могао бити, остаје да се види. Бугарска је за сада једина чланица ЕУ која званично најављује могућу обнову енерго-преговора са „Гаспромом”.

На другом крају ЕУ, у Белгији, предосећају да се Европи у догледној будућности црно пише када је реч о енергентима. „Следећих пет до десет зима у Европи биће тешко. Ситуација се лоше развија широм Европе. Поједини сектори суочавају се са озбиљним проблемима због високих цена енергената”, оценио је Александар де Кро, премијер Белгије.

Осим извештаја о рекордној инфлацији и озбиљном посустајању немачке и француске привреде овог лета, монетарне и енергетске берзе опет су јуче биле немилосрдне према евру и цени гаса у ЕУ. Колико јуче, евро је доживео најновији стрмоглав пад (0, 9913 за један амерички долар), незабележен од новембра 2002. године. Истовремено, цена природног гаса кретала се око 290 евра за мегават сат, са тенденцијом даљег раста. Страх је и даље кључни фактор. Ако „Гаспром” прекине снабдевање ЕУ у септембру, цена гаса лако ће одлетети на око 400 евра за мегават, проценили су јуче трговци енергентима у лондонском Ситију. У поплави мрачних прогноза и показатеља на енергетском тржишту Европе, као ведра вест делује објава италијанског „Енија” и француског „Тотала” да су дуж јужног приобаља Кипра, открили велико налазиште природног гаса.