Bugarski zaokret ka „Gaspromu”

Četiri meseca nakon što je „Gasprom” prekinuo isporuke gasa Bugarskoj (zbog odbijanja platnog režima u rubljama), prelazna vlada u Sofiji spremna je da započne pregovore sa ruskim energo-džinom o daljoj saradnji, objavio je Rosen Hristov, ministar energetike na konferenciji za štampu u ponedeljak.

„Pregovori sa ’Gaspromom’ su neizbežni, Bugarska od septembra nema dovoljno gasa za domaće potrebe. Istovremeno, nemamo iluzija da će ti pregovori biti laki”, istakao je Hristov.

Najavi obnove kontakata Sofije sa „Gaspromom”, prvoj te vrste u EU, nakon uvođenja niza sankcija Brisela protiv Rusije, prethodila su dva događaja. Naime, prelazna vlada premijera Guluba Doneva odbila je da prihvati ranije ugovorenu ponudu američke energo-kompanije „Šenir” sa prethodnom vladom o isporuci sedam tankera sa tečnim gasom (tri do kraja godine i četiri u 2023) prihvatajući samo jedan tovar američkog LNG.

Zvanična Sofija je taj potez objasnila paprenom cenom ponuđene robe i nedostatkom odgovarajućih terminala za pretovar tog LNG u susednoj Grčkoj. Istovremeno, Eleonora Mitrofanova, ruski ambasador u Bugarskoj, poručila je da ako postoji interesovanje Sofije za nastavak izvoza gasa, to se može učiniti. Mitrofanova je pritom naglasila da bi plaćanje daljih isporuka sibirskog gasa Bugarskoj moralo biti obavljeno u rubljama, čemu se Brisel inače ogorčeno protivi.

Gotovo trećina domaćinstava u Bugarskoj muku muče da plate sve pristižuće račune, posebno one za utrošenu energiju, navodi istraživanje EU agencije Evrofond. Bugarski iskorak ka „Gaspromu” koji je tamošnja opozicija dočekala „na nož”, Hristov je obrazložio rečima da ta zemlja nema obezbeđen gas već za jesen. Prethodna bugarska vlada, kako je ocenio, „učinila je sve da iskomplikuje odnose sa ’Gaspromom’ i da stvori haos u poslovima u vezi sa izgradnjom interkonektora sa Grčkom”.

„Imamo sa Rusijom odnose zategnute do krajnjih granica. To nikada nije bilo tako. Izbacili smo sve njihove diplomate. Komunikacija je prekinuta, dok je pismena prepiska poprimila nečuvene oblike. Pritom cene gasa sve su veće, privreda i sindikati zahtevaju obnovu isporuka jeftinijeg ruskog gasa”, naveo je Hristov.

On je istovremeno najavio da Sofija u sledeće dve sedmice ulazi u intenzivne pregovore sa Azerbejdžanom, zbog eventualnog dupliranja isporuka gasa iz te kaspijske države. Kada bi prelazna vlada u Sofiji (sledeći izbori zakazani su za 2. oktobar) mogla započeti najavljene pregovore sa „Gaspromom” i kakav bi njihov ishod eventualno mogao biti, ostaje da se vidi. Bugarska je za sada jedina članica EU koja zvanično najavljuje moguću obnovu energo-pregovora sa „Gaspromom”.

Na drugom kraju EU, u Belgiji, predosećaju da se Evropi u doglednoj budućnosti crno piše kada je reč o energentima. „Sledećih pet do deset zima u Evropi biće teško. Situacija se loše razvija širom Evrope. Pojedini sektori suočavaju se sa ozbiljnim problemima zbog visokih cena energenata”, ocenio je Aleksandar de Kro, premijer Belgije.

Osim izveštaja o rekordnoj inflaciji i ozbiljnom posustajanju nemačke i francuske privrede ovog leta, monetarne i energetske berze opet su juče bile nemilosrdne prema evru i ceni gasa u EU. Koliko juče, evro je doživeo najnoviji strmoglav pad (0, 9913 za jedan američki dolar), nezabeležen od novembra 2002. godine. Istovremeno, cena prirodnog gasa kretala se oko 290 evra za megavat sat, sa tendencijom daljeg rasta. Strah je i dalje ključni faktor. Ako „Gasprom” prekine snabdevanje EU u septembru, cena gasa lako će odleteti na oko 400 evra za megavat, procenili su juče trgovci energentima u londonskom Sitiju. U poplavi mračnih prognoza i pokazatelja na energetskom tržištu Evrope, kao vedra vest deluje objava italijanskog „Enija” i francuskog „Totala” da su duž južnog priobalja Kipra, otkrili veliko nalazište prirodnog gasa.