„Калашњиков” у полуфиналу

Гуча – Свако учешће на финалној приредби Сабора у Гучи учесницима доноси бар зрно славе, јер у њиховом уметничком занату нема веће части. Уместо 20 као до сада, од ове године у финалу има само 16 места и оркестри који се затекну испод црте морају да се замисле над трубачком будућношћу.

У завршницу су се, на летошњим предтакмичењима, пласирали састави Екрема Мамутовића, Демирана Ћеримовића и Ненада Младеновића из Врања, Драгана Игњића из Ужица, Бојана Ристића из Владичиног Хана, Гвоздена Росића из Ртију, Дејана Петровића из Ужица, Елвиса Ајдиновића из Сурдулице, Вељка Остојића из Злакусе, Синише Станковића из Загужања и Дејана Лазаревића из Пожеге. Прексиноћ на полуфиналу у Гучи, одржаном први пут, требало је да 12 оркестара међу собом подели пет преосталих улазница за финале, и припале су капелама Стојана Крстића из Лепенице, Бојана Крстића из Владичиног Хана, Слободана Салијевића из Прекодолца, Божидара Николића Доње из Грделице и Мирољуба-Мира Кремића из Гостинице.

Кроз бараж полуфинала, ето, морао је да прође и чувени оркестар Салијевића, у чијим трубама су настале најчувеније мелодије извучене из овог инструмента, „Месечина” и „Калашњиков”. Шта се то догодило са овим саставом?

– Напустио нас менаџер, а има и других проблема – каже нам Слободан Салијевић (43) који, као вишеструки победник Сабора, нема више право да се такмичи за појединачне награде, али је оркестру дао своје име и свира трећу трубу. Прва је његов старији син Себастијан (24), док млађи Роки (21) дува у тенор.

Ова група самоуких мајстора трубе из Прекодолца код Владичиног Хана раније се називала по Осману Салијевићу, Слободановом оцу, који је својевремено спевао и одсвирао обе поменуте арије.

– Тата је измислио и музику и цигански текст за „Калашњиков” и музику за „Месечину”, док је речи за ту песму саставио Горан Бреговић. Али, од славе се не живи, данас то мало ко зна – вели Слободан.

Стари Осман умро је пре седам година а Слободан је, иако тек на почетку пете деценије, већ петоструки деда. Један од унука, Себастијанов син рођен 2004. године, зове се Слободан по њему, и деда је већ закључио да ће јуноша постати велики трубач. Слободан Салијевић, иначе, каже да највећи део времена сада проводи у Минхену, код своје нове супруге Јулије. Немица тамо ради као новинар на националној телевизији АРД, а одушевљена је Гучом.

Драгачевски сабор и његове чари привукли су многе странце. Дилана Бернобић (32) из Загреба први пут је на Сабору, сама је допутовала у Гучу, али верује да није једини сабораш из своје државе:

– Волим традиционалну музику која спаја људе, и ослобађа их тако. Мислим да има више Хрвата у Гучи, али немају храбрости да се представе – рекла је она.

Субота је, уз нову климу додуше и кишне облаке изнад Јелице, ударни дан 48. Сабора, са процењеном посетом од 200.000 гостију. Домаћини тврде да је у петак кроз варошицу прошло 150.000 сабораша, исто колико очекују данас. Финално такмичење трубача на саборишту крај Белице почеће у 15.00 сати, уз пренос на РТС 1.

Овде се, дакле, сјатио бројни свет, али полиција јавља да није било већег нарушавања реда, тешких крађа или саобраћајних незгода. Лекари из гучког Дома здравља у претходна 24 сата обавили су 132 прегледа а таком ноћи 54 интервенције, тачно по пола у станици и на терену.

Уз звуке трубачке музике у Гучи, непоновљиве комбинације традиционала, џеза, латина и попа, већина сабораша сместила се под шатре и препустила се купусу и месу и националним аперитивима. Верујући, ваљда, у бајалицу шатраџија да „ракија чисти крв, бистри ум и нарочито јача карактер”.

Спортскији типови, са друге стране, одлучили су да се надмећу у народном вишебоју где је, скоро по свему, првак постао Недељко Зелић из Новог Сада. Победио је у бацању камена (11 метара), скоку удаљ (3,05 метара) и увис (1,35 метара), док је Милош Милановић из Београда најјачи сабораш у дисциплини рвања у кости. Ипак, за укупног победника и харамбашу проглашен је Зелић, заменивши у том звању шестоструког узастопног победника Николу Крајиновића из Београда.