Исте звезде, другачији догађаји

Специјално за „Политику”

Лимасол – Овогодишњи Међународни фестивал античке грчке драме завршен је Софокловом трагедијом „Ајант” у извођењу грчког Националног театра у огромном амфитеатру на врху брда Куриум на Кипру.

Месец дана, у различитим позориштима широм грчког јужног дела малог подељеног медитеранског острва (северни део је турски), гостовале су глумачке екипе са представама из Босне и Херцеговине, Шпаније и Грчке.

Као посластица за крај овог 25. фестивала, конципираног тако да промовише савремени уметнички и естетски приказ античких драма, остављена је једној од седам сачуваних познатих трагедија из пера највећег драмског писца у грчкој књижевности поред Есхила и Еурипида.

Драму Ајанта, најзначајнијег грчког јунака после Ахила током опсаде Троје, у улози разиграног Аргириса Хафиса (46) пратило је 20 других глумаца и четири музичара под звезданим небом куриумског амфитеатра.

Грчко-римска грандиозна грађевина из 2. века пре нове ере са степенастим седиштима кружног облика део је великог археолошког налазишта у округу Епископи (близу британских екстериторија, односно база Акротири и Декелиа), удаљеном 14 километара од другог по величини града на Кипру, љупког Лимасола.

Цео комплекс откривених, ископаних и прикупљених артeфакта и историјских драгуља у чијем је средишњем делу смештена кућа Еустолиус са раскошно осликаним мозаицима, затим кућа за коју се претпоставља да је припадала Ахилу, место за смештај гладијатора, Аполов храм и уточиште Аполона Хилатеса ( Бога шума), у надлежности је Одељења за антику ресорног министарства државе и коначно је придодат листи културне баштине Унеско.

Осим амфитеатра, где се одавно (са извесним прекидима као у време пандемије) одржавају вечерњи концерти, позоришне и балетске представе, остали делови налазишта, до скора нису баш будили неко посебно интересовање туриста. Раштркани, необележени, незаштићени остаци ове давнашње насеобине високо на брду Куриума, који су читавих 15 векова били неоткривени (прво ископавање је започето 1873. на инсистирање америчког конзула на Кипру), одавали су утисак да се са даљим радовима једноставно стало.

Једино су остаци аристократске куће Еустолис из римског периода (касније претворене у јавно купатило и рекреациони центар који је потом срушио разорни земљотрес), били заштићени од сунца и јаких ветрова специјалним кровним платнима везаним чврстим конопцима за тло. Све је било отворено и бесплатно да се види. Обилазак је, међутим, био комплетан ако се, потом сишло у село Епископи где се налази Музеј Куриума. Ту је у старој традиционалној кипарској кући изложен један број сачуваних артефакта и грнчарије са лица места. Познато је, међутим, да је бројне уметнине са ископина још у 19. веку покупио један амерички дипломата стациониран на Кипру и оне се налазе у Метрополитен музеју у Њујорку. Уз то, један број вредних примерака, завршио је и у Британском музеју у Лондону. Током британске колонијалне управе настављена су, такође, ископавања (1893–1899), па се тако у овом културном храму енглеске престонице налази онај чувени артeфакт који приказује фигуру мушкарца који држи жену. Реплика овог упечатљивог знамења из историје Кипра, иначе, по сваштарама за туристе одувек се добро продавала, било да је у питању привесак од злата, сребра, обичног метала било као гипсани сувенир.

Трагови да се задњих година смишљено радило на већој популаризацији овог археолошког бисера видe се већ на првом кораку. Асфалтиран је пут од подножја до врха брда. Дигнута је рампа на улазу и наплатна кућица. Карта за одрасле кошта 4,5 евра. А поред сваке веће ископине постоји краћи опис на грчком и енглеском језику.

Амфитеатар је и даље централна тачка и најпосећеније место на брду Куриума одакле пуца поглед доле на прекрасну километарску пешчану плажу и непрегледно плаветнило Медитерана.

Огромни камени монумент, фантастичне акустике, има места за 3.000 људи. Ту се, под ноћним звезданим небом годинама смењују различити уметнички догађаји почев од широког спектра свих могућих музичких форми (џеза, фолка, класике и попа), преко савремених и класичних позоришних комада и балета, гостујућих и домаћих уметника, позоришних трупа и солиста. А некада давно, пре него што га је задесио земљотрес, ту су се одржавале гладијаторске борбе или битке разних дивљих животиња.

Драж и лепоту овог античког театра у новије време међу првима је открила, како се прича, група ентузијаста из Британске војне базе са подручја епископа. По тој верзији, једне ноћи млади момци су се са флашама пива попели горе до амфитеатра, весело разбашкарили по каменом седишту, укључили грамофон који су донели са собом и сатима уживали у „музици под светлом звезда”. Тако је остао упамћен наслов првог концерта на том месту.

Уз јефтине карте које су се годинама продавале за овај театар на отвореном, некако спонтано се одомаћио обичај (од деведесетих година нарочито) да се на представе доносе пиће и ручни фрижидери са храном. Тај успутни ноћни пикник по степеништу позоришта оправдано су забранили надлежни из Одељења антиквитета како би се заштитило свако даље оштећење старог камена.

За недељу дана на острву почиње један други целомесечни фестивал. Реч је о такозваном Међународном Киприа фестивалу, финансијски потпомогнутом од стране министарства културе домаћина, а који се већ 13 година редовно одржава од септембра до октобра.

Богат репертоар са домаћим уметницима уз госте из Грчке и Израела започеће једном балетском представом у престоничком позоришту Никозије, а два дана касније у Риалто театру у Лимасолу. Будући да је закупнина за амфитеатра на Куриуму прилично висока, још се не зна да ли ће ту бити изведена нека представа.

Шта је на Унесковој листи

За једне од најатрактивнијих туристичких места на Кипру одавно важе Краљевске гробнице у Пафосу на крајњем југу острва и Афродитино легендарно место рођења и њена купатила.

Пронађене гробнице у којима, тврде стручњаци, није сахрањен ниједан краљ већ можда виђенији становник из Хеленистичког или Римског доба пре нове ере стављене су на листу светске баштине Унеско још пре 42 године.

Нешто касније придодато је и мистично место Коуклиа (удаљено 16 километара од Пафоса) где се родила Богиња лепоте.

Поред две мање цркве на листи нематеријалне културне баштине је и Лефкара, место познато по чипци. Тврди се да је због те чипке у село давне 1481. године дошао лично Леонардо да Винчи.