Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Iste zvezde, drugačiji događaji

Veliko arheološko nalazište sa prelepim grčko-rimskim amfiteatrom na vrhu Kuriuma na Kipru odskora je na listi kulturne baštine Unesko
Мозаик са ликом Ахила у женској хаљини у кући Еустолиус (Фотографије М. Аксентијевић)

Specijalno za „Politiku”

Limasol – Ovogodišnji Međunarodni festival antičke grčke drame završen je Sofoklovom tragedijom „Ajant” u izvođenju grčkog Nacionalnog teatra u ogromnom amfiteatru na vrhu brda Kurium na Kipru.

Mesec dana, u različitim pozorištima širom grčkog južnog dela malog podeljenog mediteranskog ostrva (severni deo je turski), gostovale su glumačke ekipe sa predstavama iz Bosne i Hercegovine, Španije i Grčke.

Kao poslastica za kraj ovog 25. festivala, koncipiranog tako da promoviše savremeni umetnički i estetski prikaz antičkih drama, ostavljena je jednoj od sedam sačuvanih poznatih tragedija iz pera najvećeg dramskog pisca u grčkoj književnosti pored Eshila i Euripida.

Dramu Ajanta, najznačajnijeg grčkog junaka posle Ahila tokom opsade Troje, u ulozi razigranog Argirisa Hafisa (46) pratilo je 20 drugih glumaca i četiri muzičara pod zvezdanim nebom kuriumskog amfiteatra.

Grčko-rimska grandiozna građevina iz 2. veka pre nove ere sa stepenastim sedištima kružnog oblika deo je velikog arheološkog nalazišta u okrugu Episkopi (blizu britanskih eksteritorija, odnosno baza Akrotiri i Dekelia), udaljenom 14 kilometara od drugog po veličini grada na Kipru, ljupkog Limasola.

Ceo kompleks otkrivenih, iskopanih i prikupljenih artefakta i istorijskih dragulja u čijem je središnjem delu smeštena kuća Eustolius sa raskošno oslikanim mozaicima, zatim kuća za koju se pretpostavlja da je pripadala Ahilu, mesto za smeštaj gladijatora, Apolov hram i utočište Apolona Hilatesa ( Boga šuma), u nadležnosti je Odeljenja za antiku resornog ministarstva države i konačno je pridodat listi kulturne baštine Unesko.

Najveći grčko-rimski amfiteatar na Kipru iz 2. veka pre nove ere

Osim amfiteatra, gde se odavno (sa izvesnim prekidima kao u vreme pandemije) održavaju večernji koncerti, pozorišne i baletske predstave, ostali delovi nalazišta, do skora nisu baš budili neko posebno interesovanje turista. Raštrkani, neobeleženi, nezaštićeni ostaci ove davnašnje naseobine visoko na brdu Kuriuma, koji su čitavih 15 vekova bili neotkriveni (prvo iskopavanje je započeto 1873. na insistiranje američkog konzula na Kipru), odavali su utisak da se sa daljim radovima jednostavno stalo.

Jedino su ostaci aristokratske kuće Eustolis iz rimskog perioda (kasnije pretvorene u javno kupatilo i rekreacioni centar koji je potom srušio razorni zemljotres), bili zaštićeni od sunca i jakih vetrova specijalnim krovnim platnima vezanim čvrstim konopcima za tlo. Sve je bilo otvoreno i besplatno da se vidi. Obilazak je, međutim, bio kompletan ako se, potom sišlo u selo Episkopi gde se nalazi Muzej Kuriuma. Tu je u staroj tradicionalnoj kiparskoj kući izložen jedan broj sačuvanih artefakta i grnčarije sa lica mesta. Poznato je, međutim, da je brojne umetnine sa iskopina još u 19. veku pokupio jedan američki diplomata stacioniran na Kipru i one se nalaze u Metropoliten muzeju u Njujorku. Uz to, jedan broj vrednih primeraka, završio je i u Britanskom muzeju u Londonu. Tokom britanske kolonijalne uprave nastavljena su, takođe, iskopavanja (1893–1899), pa se tako u ovom kulturnom hramu engleske prestonice nalazi onaj čuveni artefakt koji prikazuje figuru muškarca koji drži ženu. Replika ovog upečatljivog znamenja iz istorije Kipra, inače, po svaštarama za turiste oduvek se dobro prodavala, bilo da je u pitanju privesak od zlata, srebra, običnog metala bilo kao gipsani suvenir.

Tragovi da se zadnjih godina smišljeno radilo na većoj popularizaciji ovog arheološkog bisera vide se već na prvom koraku. Asfaltiran je put od podnožja do vrha brda. Dignuta je rampa na ulazu i naplatna kućica. Karta za odrasle košta 4,5 evra. A pored svake veće iskopine postoji kraći opis na grčkom i engleskom jeziku.

Amfiteatar je i dalje centralna tačka i najposećenije mesto na brdu Kuriuma odakle puca pogled dole na prekrasnu kilometarsku peščanu plažu i nepregledno plavetnilo Mediterana.

Ogromni kameni monument, fantastične akustike, ima mesta za 3.000 ljudi. Tu se, pod noćnim zvezdanim nebom godinama smenjuju različiti umetnički događaji počev od širokog spektra svih mogućih muzičkih formi (džeza, folka, klasike i popa), preko savremenih i klasičnih pozorišnih komada i baleta, gostujućih i domaćih umetnika, pozorišnih trupa i solista. A nekada davno, pre nego što ga je zadesio zemljotres, tu su se održavale gladijatorske borbe ili bitke raznih divljih životinja.

Draž i lepotu ovog antičkog teatra u novije vreme među prvima je otkrila, kako se priča, grupa entuzijasta iz Britanske vojne baze sa područja episkopa. Po toj verziji, jedne noći mladi momci su se sa flašama piva popeli gore do amfiteatra, veselo razbaškarili po kamenom sedištu, uključili gramofon koji su doneli sa sobom i satima uživali u „muzici pod svetlom zvezda”. Tako je ostao upamćen naslov prvog koncerta na tom mestu.

Uz jeftine karte koje su se godinama prodavale za ovaj teatar na otvorenom, nekako spontano se odomaćio običaj (od devedesetih godina naročito) da se na predstave donose piće i ručni frižideri sa hranom. Taj usputni noćni piknik po stepeništu pozorišta opravdano su zabranili nadležni iz Odeljenja antikviteta kako bi se zaštitilo svako dalje oštećenje starog kamena.

Za nedelju dana na ostrvu počinje jedan drugi celomesečni festival. Reč je o takozvanom Međunarodnom Kipria festivalu, finansijski potpomognutom od strane ministarstva kulture domaćina, a koji se već 13 godina redovno održava od septembra do oktobra.

Bogat repertoar sa domaćim umetnicima uz goste iz Grčke i Izraela započeće jednom baletskom predstavom u prestoničkom pozorištu Nikozije, a dva dana kasnije u Rialto teatru u Limasolu. Budući da je zakupnina za amfiteatra na Kuriumu prilično visoka, još se ne zna da li će tu biti izvedena neka predstava.

Šta je na Uneskovoj listi

Za jedne od najatraktivnijih turističkih mesta na Kipru odavno važe Kraljevske grobnice u Pafosu na krajnjem jugu ostrva i Afroditino legendarno mesto rođenja i njena kupatila.

Pronađene grobnice u kojima, tvrde stručnjaci, nije sahranjen nijedan kralj već možda viđeniji stanovnik iz Helenističkog ili Rimskog doba pre nove ere stavljene su na listu svetske baštine Unesko još pre 42 godine.

Nešto kasnije pridodato je i mistično mesto Kouklia (udaljeno 16 kilometara od Pafosa) gde se rodila Boginja lepote.

Pored dve manje crkve na listi nematerijalne kulturne baštine je i Lefkara, mesto poznato po čipci. Tvrdi se da je zbog te čipke u selo davne 1481. godine došao lično Leonardo da Vinči.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Katarina
Uživala sam čitajući taj test. Bravo… blago Kipranima gledaju antičke drama
Vlada
Super….nikada se nisam popeo na brdo a kupao sam se sto puta na toj plaži Kuriuma

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.